Zvončići nek zvone sto na sat

Samo kaj nismo vužgali prvu svećicu na ovogodišnjem adventu, a čini mi se kaj da smo pred vikend, dva, vgasnuli onu zadnju od lani. Leto je preletelo za taj čas. Za koji dan bu pak treba s tavana dovleči sve one božićno novogodišnje ukrase i rekvizite. Kaj sam ih opće pospravljala kad to tak brzo ponovo dojde natrag!?! Makar trenutno gunđam, obožavam dane koji su pred nama.
Volim miris cimeta, naranči, vanil šećera u zraku…posebno dok se objedine u kakvom kuhancu na mojoj peći. Pa onda sve te pahuljice, zvezdice i borove koji svetle na svakom čošku zbog kojih se cajgeri na strujnim brojilima vrte tri put brže neg inače. Jedino kaj me nekaj manje oduševljava su oni groooozni deda mrazovi svih veličina koji vise z svakog balkona na koji se mogel dopelati štrom. Bojim se da, kolko god se ja opirala tome, čim dečica porastu, jedan takav bu našel mesta i na nekoj od naših terasa ili prozora.
I zvukovi me ovih dana posebno vesele. Sve one divne zimske i blagdanske pjesmice. Pahuljice padajte…odjednom mi pred očima mala debeljuca u crvenoj bundici od kojih deset godina, vidno razočarana izlazi iz ondašnjeg Jenkača. U ruci joj vreća koju mrzovoljno šutira pred sobom sad jednom, sad drugom nogom. Te je godine, zbog katastrofalno lošeg i promašenog sadržaja igračaka u božićnoj vrećici prestala verovati u Deda Mraza.
Ove sam se godine nakon o-ho-ho godina evo ponovo primila „pera“. Zbog prde naravno. Lani je još bila premala da bi kaj razmela pa smo se prešvercali s poklonima. Ove bu godine to nemoguće izbjeći, no kak vele, dete zna ono čemu ga izložiš. Prema tome, jedna il dve škatulice pod borom i nekaj slatko u čižmici bu dost.
Malo sam se požurila i prdi najavila dolazak Svetog Nikole. Napravila sam si medveđu uslugu jer dete od uzbuđenja više nemre normalno spati. Celo ju vreme muči gdi je taj Nikola i kad bu već jednom došel. Zdopala joj se priča. Odma je usvojila dio o dedici koji obilazi decu i deli poklone. Onaj dio o Krampusu i šibama nekak je se slabo lovi.
I tak smo se nas dve primile pisanja liste želja za Nikolu, a pošto je čižmica još uvek mala, tek broj 23, onda nam i popis mora biti u skladu s prostorom kojim raspolažemo. Prda je skromna kak je bila i kad je bil u pitanju rođendanski poklon. Za sad na listi imamo opet samo dudu. Taman da popuni dio za nožne prste. I još joj neka sitnica poput čokolade i ljutih žvaka stane.
Mi „veliki“ kroz godinu, uz svakodnevne brige često zaboravimo na dete u sebi. Evo idealne prilike da se na par dana vratimo u djetinjstvo. Olovku u ruke pa sastavite i vi listu svojih želja. Al računajte da ni vaše čižmice nisu bogzna kak velke, al bi se u njih sigurno dalo nagurati puno, puno šiba.
Čuvam jedno pismo sastavljeno od male debeljuce. Tek kaj je naučila pisati složila je rečenicu: Dragi Nikola, donesi slikovnicu Macu papučaricu, a odnesi Ivanu (crvena kosa)…na sreću, sestru nije odnesel, al me umesto Mace papučarice u čižmici dočekala velika šiba. Od tad pazim kaj si želim.
Moja lista za sad ima tek jednu točku pod kojom stoji onaj grozni, ali nek bude čim veći, Deda Mraz. Nemrem se više opirati. Pa nek blagdansko ludilo krene, a zvončići nek zvone sto na sat.
I mili, jedan paketić žaruljica od 360 komada što šarenijih žaruljica. To nek mi donese Deda Mraz.