Zima, zima pa neka je

Slijedi pravi zimski udar u cijeloj Hrvatskoj! U blizini Otranta formirat će se duboka ciklona i u sklopu s jakom sibirskom anticiklonom uzrokovati prodor vrlo hladnog zraka u Jadran. Znatno će zahladiti. Danima nas s malih ekrana plaše nadolazećom zimom. Stiže nam nadnaravno, iznad ili ispodprosječno, kak si ko uzme, hladna zima. Samo da nismo na ulasku u novo ledeno doba, tak bi si po prognozama mogel čovek protumačiti.
Čim su pred koji dan zavijorile prve pahulje mili i ja počeli smo razmišljati o nabavki sanjki. I gle čuda, drugo su jutro zahvaljujući maminoj prijateljici već stigle iz Zagreba. Na nesreću, u međuvremenu je sneg sprhnul, a sanjke trenutno služe za dekoraciju predvorja.
Čeznutljivo pogledavam kroz prozor u nadi da se vani ipak nekaj sprema. Nikaj. A obećali su pregršt bijelog pokrivača. Da se razmemo, ne čekam ga zbog sebe nego zbog prde. Ja ga volim sve dok ne krene prvo druženje s lopatom. Iz toplog boravka s šalicom čaja i dekicom divim mu se ko da ga vidim prvi put u životu.
Sećam se nekih svojih prvih zima dok je sneg znal nacureti do riti. Istina, bili smo mali pa su nam i riti bile puno niže, pa je možda zato moje sjećanje na količine bijelog pokrivača krivo.
S pojavom prvih centimetri snega kretala je i akcija. Sanjke su nam doma namazali špekom kaj bi bolje jurile, a onda trk na Bašču ili kakav god malo veći breg. Nismo se vračali do mraka. Ili nam se prsti već tolko smrzli da smo teškom mukom otpirali kvaku na kućnim vratima. Za nagradu kaj smo se doveli u takvo stanje još bi doma dobili po guzici.
Nismo imali tri skijaška, vodonepropusna odijela, sedam pari rukavica i deset kapi za promeniti. Niti su nam impregnirali čižme koje su same po sebi već napravljene da do malog stopala ne stigne ni kapljica vode. Furali smo jednu kapu i eventualno dva para rukavica koje bi na brzinu presušili na peći u kratkoj pauzi za ručak. Čižme su se kolko tolko stigle osušiti prek noći, a vjutro se opet kretalo na teren.
Bašča, hrpa dece i sneg do riti…Oprostite na toj maloj dozi nostalgije, ali prosinac je.
I onda, gdi je sneg kojeg su tolko najavljivali? Uopće više ne verujem tim prognozama. Fulali su već tolko put da odustajem od gledanja na nekolko godina, možda se do tad poboljšaju. Čemu slušati sezonske prognoze? Ne vidim nekog smisla u njima. To se valjda natječu ko bu pogodil kakvo bu vreme. Vreme je kaotična i nepredvidiva pojava, ko bi ga mogel predvideti? Bezveze nas plaše najavama. Pa zima je godišnje doba kad mora padati sneg, nebu valjda zabelilo u kolovozu.
– Zima, zima e pa šta je, ak je zima nije lav, zima zima pa neka je, ne boji se tko je zdrav – stihovi su čike Zmaja, a koju je valjalo savladati u prvom polugodištu ko đak prvak. Recitirali smo je ovisno o usponu i padu žive u termometrima. I prda već polako recitira.
Špek je spreman. Samo da još stigne to najavljivano ledeno doba.