Vrapci i komarci

Još je jedna parada rada i jada za nama. Želuce smo napunili, manje sretniji s grahom, oni s malo više sreće u svojoj su kopanji našli i kakav komad suhog mesa, a najsretniji s pravim komadom mesa koji se za tu prigodu osmudil na roštilju ili okupal v kotlovinskom tanjuru. Takvi siti i napiti, podvečer smo se sjatili na gradski trg gdi su nam Aki i društvo odtuleli o prokletoj nedelji i podsetili nas da sve još miriše na nju.
Raja zadovoljna, čini se na tren – bolje ne može. Razišli su se svojim domovima kak da je sve v najboljem redu. Kak da se svi ti moraju vjutro na ranje dići na posel pa i oni koji su pretjerali i jutro nakon još uvek vidli trostruko. Takvi smo mi Podravci, malo nam treba da budemo zadovoljni. Glasa, ne ovog Podravine, nego vlastitog, grlenog, nigdar nismo zdigli kaj bi ovima kaj se igraju s našim sudbinama dali do znanja da nam je pun kufer svega. Dok su nam želuci puni, a v glavi se zavrti od kojeg gemišta niko nam nije ravan. Dok se još more nabrojiti za neke sitne zadovoljštine poput dečjih napuhanci, trampolina ili šećerne vate, nema brige. Za balon na helij se već nema, ali bitno je deci dobro prodati spiku, oni u svakaj poveruju, pa tak su i moji progutali foru da su štrumfovi koji su ih mamili zavezani za zapešća neko dvoje klinaca, jedini od preostale družine koja se zagubila u gradskom parku. Više ih se nemre najti i kvit. Oš vatu il nećeš ništ?!? Ogrebli su se tu večer još i za kokice jer smo naleteli na staru maminu frendicu koja je odlučila počastiti ih.

Dan ranije mama ih je častila flašicom Autana, kaj bi više hteli!?! Taj je proizvod ovih dana u Koprivnici najveći hit ak ju se uspijete dočepati. Nemre se živeti od ove leteće gamadi koja se nakotila po okolnim grabama zaostalim od poplava. Nije ih uspel oterati čak ni Parni Valjak u kojeg smo svi polagali velike i posljednje nade.

Morti se ipak ovi u gradskoj upravi smiluju pa skupe nekakve nofčeke kaj bi se kakav traktor s prikolicom prepelal gradskim ulicama ili morti z aviona shitali koju kilu preparata da nas se bar pokuša rešiti ove napasti. Podravci kakvi jesmo, mam se vjutro na prvim kavama po gradskim terasama pripovedalo kak je samo postavljanje bine na kojoj se valjal Aki s ekipom koštalo 30 hiljada. Tolko bi navodno koštal i pokušaj da se smanji broj komarci na ulicama, ali nije ga se, opet navodno, predvidlo u gradskom proračunu. Ko bi pomislil da bi nam uz sve nedaće koje nas svakodnevno snalaze još zapretili i komarci. Sigurna sam da bi se većina nas između tradicionalnog prvomajskog koncerta i oprašivanja bez puno razmišljanja odlučila za ovo potonje.

Je sad, kaj je tu je, dobro smo još i prešli, mogli su organizirati Mineu koja bi uz komarce zazivala da napaćeni narod snajdu i vrapci.

Lepo bu se deci moralo objasniti da više ne budu mogli sladoleda lizati jer mama i tata moraju na preparate protiv komarci trošiti. Oš lizat il da te oglobaju komarci? Parni Valjak ili Minea? Pa ti biraj!