U Internetu je spas

Moja ovisnost o Internetu i društvenim mrežama stara je puno desetljeće.
Nekad sam se ko studentica oko prevlasti nad tipkovnicom borila protiv sestre,
a danas oko istoga ozbiljne poglede prek ekrana monitora razmjenjujem s mužem.
Sa sjetom se prisjećam vremena kad sam u koje god doba dana ili noći mogla sesti
pred ekran bez da sam ikome morala polagati račune. Kratko je trajalo.

Ne znamo više kak živeti bez te crne škatule i makar su izdaci za svaki mesec
poprilično visoki, ne pada nam na pamet otkazati ovu uslugu. Malo bolesno, ali
sigurna sam da hrpa vas koja upravo čita ove retke dijeli moju sudbinu iako
neki to teško priznaju.

Da je Internet super stvar, pogotovo kad su trudnice u pitanju pokazuje sljedeće.
Samo jednim klikom, odnosno unosom jednog podatka, moj pametan laptop u koje
god doba dana ili noći, na moj zahtjev izbaci mi broj dana kolko još preostaje
do dana D. Neki dan upišem, a on ko iz topa izbaci DO OČEKIVANOG PORODA JE JOŠ
105 DANA. Pihhhhh…gdi je još to, nema razloga panici. Čak ni torbu još ne
moram spremati. Preostaje mi jedino uživati u duuuugom toplom ljetu.

Isto tak odbrojavala sam i u prvom drugom stanju. I sve je bilo dobro…sve
dok jednog dana nisam iz ginekološke ambulante zišla s uputnicom u ruci za
smještaj na bolničkom odjelu. Sve sam ja već do tad obavila, pa čak i tečaj za
trudnice. I torbu sam već bila pripravila. I znala sam da bu mili uz mene dok
bu trebal biti. Ali…taj komad papira me tolko šokiral da sam doma došla uplakana
ko slonica Nelica. Panika!!! Kaj sad? Kam sad? Pobeći nemrem, natrag nema!!! Gotovo
je…Kaj me to čeka? Neopisiva panika. A sve zbog jednog komada papira. Čudno
da u takvo stanje nisam zapala zbog pogleda na trbuh koji mi je 24 kroz 24 skoro
punih 9 meseci slal signale da se nekaj događa, ili pak zbog brojeva koji su iz
dana u dan na ranije spomenutoj internetskoj stranici bivali sve manji i bliži
nuli.

U tom trenutku požalim kaj sve kaj se događa nije dio dobrog filmskog
scenarija, a ja tek glumica u glavnoj ulozi. Npr. zakaj nisam Salma Hayek koja
se bez ikakvih problema u svega nekolko minuta porodi na Hooverovoj brani. I nakon
svega je tolko pri sebi da još Matta Damona pošalje u auto po dekicu koju je
pripremila dan ranije.

Tu noć vrpoljim se s leve na desnu, u snu trčim po brani elektrane Donja
Dubrava, srećom ne rađam malog meksikanca iako nebi imala nikaj protiv gospona
Damona ;)… Neprospavana noć iza mene. Ujutro sam već gotovo na mestu. Kaj
sad, uglavnom sve prežive, pa bum valjda i ja. Najbolje se praviti nojem, glavu
u pesak i nikaj ne znam. Bar nama Podravcima to dobro ide. Kad kucne taj čas da
moram s koferom put bolnice valjda bum tolko pri sebi da pogodim kam treba iti.
Dok dojdem tam nek delaju kaj oće, to im je posel.

Slučaj drugi korisnosti Interneta je primjerice potraga za nepoznatim,
dodatnim, često i suvišnim informacijama. Budući mi se na probama šećera
pokazalo da jedan rezultat nekaj sitno odskače iz granica normalne, doktorica
napominje nek pripazim s prehranom.

Ja ko ja. Dođem doma, odgooglam šećer u trudnoći i već nakon 10 minuta imam
pregršt informacija s kojima uglavnom ne znam kaj bi. Od kojekakvih savjeta na
raznoraznim forumima do situacija od kojih zbilja zaboli glava. Gasim. Nema
smisla proživljavati tuđe živote. Osnove sam shvatila, a najjednostavnije mi ih
je pojasnila sama doktorica. Ujutro šnita crnog kruha, ručak kaj se najde, a
večera jogurt ili komad voća. Pitam ju još jednom dal sam dobro čula, ne misli
morti da bu mi to ipak premalo!?!?! Ne, točno tak, dobro sam shvatila. Dečec
već ima zaliha, a mami tak i tak ne trebaju, ponovi. Šmrc.

I osim toga, budući da sam „preslatka“ valja se čim više aktivirati umesto
doma sedeti pred laptopom. Kliknem OFF bez previše razmišljanja. Dugo toplo
ljeto je pred vratima…ipak bum još koji put skoknula na internet stranicu,
sve dok još ni izbliza ne postoji šansa da izbaci jednoznamenkastu cifru do
dana D.