Sve je lako kad si mlad

Sve je lako kad si mlad, a kad si dvogodišnjak onda nema prepreke koja bi te sprečila u nekom od nauma ako roditelji nisu u blizini. Divno je i očaravajuće kolko ti mali ljudi iz dana u dan napreduju i svaki dan otkriju neku novu vještinu kojom su ovladali. Pravo je zadovoljstvo biti u njihovom društvu, promatrati ih u igri koja sad s dvije i pol godine prdinog života počinje nalikovati na pravu igru. Neopterećna bilo čim ponaša se u skladu sa svojim osjećajima, željama i idejama. Prirodna, opuštena i vesela, spontana do kraja kaj znači da se ne libi skočiti mami oko vrata u slučaju da za kakvim čoškom opazi „vešticu ili vuka“ ili zaplesati nasred ulice ako ju ponese kakva muzika.

Sunčano nas je vreme izazvalo pa smo nedeljni ručak upakirali u kutijice, cugu ubacili u putni frigo, deke i ručnike potrpali u torbe i uputili se na plažu. Iako baka tvrdi kak je već idealno vreme za ufatit prvu ovogodišnju boju meni je ovo doba godine još uvek prikladnije za piknik u hladu borova nego za razbacivanje tjelesa na morskom žalu.

Smestimo se i navalimo na klopu. Uskoro na par metara od nas usidrava par s curicom prdinog uzrasta. Nakon kaj smo ih odšacali i dobro poslušali skužimo da govore talijanski kaj znači da nema neke šanse za komunikaciju. Ali ne i ako se prdu pita. Njoj se curica zdopala i bez pardona kreće na „upoznavanje“. Ne brine nju kaj ju možda nebu skužila ni reči, niti se brine da bu ispala smešna ili bedasta. Dve male prde koje su se igrom slučaja srele na plaži ubrzo se fino zaigraju, bez da su progovorile ijednu reč. Podelile su tačke, kanticu za zalevanje, grabljice i lopaticu, a moja se prda u tuđu stolicu odma zavalila ko mala kraljica. Nema ljutnje. Nakon nekog vremena ipak kreće i komunikacija nas odraslih pa doznajemo da je par iz Trsta, ona talijanka s curicom, a tip Rumunj. Neobavezna ćakula u par rečenica i dosta. Deklice se celo popodne lepo igraju, podelile su sok i bombone, bez prevoditelja, a uz puno improvizacije.

Dan kasnije, sedimo na obali i pijuckamo kavicu kad s jedne strane krene kolona crnaca. Ko da smo u Oprah showu. Neuobičajena pojava i za turističko naselje poput Umaga u kojem se ljeti nađe svega, al crne rase retko. „Domoroci“ za štandovima sad s kiselim osmehom nutkaju svoju robu, a onaj neumorni, koji je do malo prije na tečnom ruskom iskakal pred prolaznike i pozival na pizzu, ćevape i upravo izlovljenu oradu, negde se zagubil.

Prda se mota oko stola s kolicima i svojom Anabelom. Odjednom se kraj nje stvori mala crna curica kose spletene u milijun pletenica. Nasmiju se jedna drugoj pa mala afrikanka na par metri provoza Anabelu. One ne poznaju granice, ne gledaju ni Oprah show, ne vide ni razliku u boji kože.

-Ona se curica nije dobro namazala kremom dok se sunčala, kaj ne mama? – pita me prda. Prekrasna su ta deca, sve im je jednostavno i zabavno u isto vreme. Kad ih bar mi odrasli nebi naučili „pravim“ vrednostima i sve im pokvarili.