Štrumfastično u šparogama

Kak posiješ tak i žanješ, stara je narodna koju svi znamo, ali nikad je nije na odmet ponoviti. Točno tak. U slobodno se vreme, kojeg istina nema baš puno, ulovim u čitanju razno raznih krilatica na internetu. Brojne mi se svide pa ih pospremam u svoj pametni telefon. Jedna od svih glasi: budi realist, učini nemoguće, pa onda: ak očeš imati nekaj kaj nikad nisi imal, moraš napraviti nekaj kaj još nikad nisi… greške su dokaz da se trudiš…i tak, ima toga za celi vagon. Takvih sam se pametnih nekaj načitala ovaj vikend izležavajuć se na plaži. No, nisam ponesla i badić kak me sestra nabrkavala, nego sam ležala ugodno zamotana u jaknu i kapu s naočalama na nosu. Prda i bjacek došli su na svoje. Njima da je kamenja i mora i nemaš brige. Zabava sam takva. Zgađaju se pa umiru od smeha kak koji napravi Bućććććć…

Vreme nas je poslužilo, pirkal je vetrić koji je kišne oblake taman držal na pravoj udaljenosti, da budu lepi za fotkanje. Uputili smo se u obližnji šumarak, pa nabrali par komada šparoga, bez kupljene dozvole, ali ak je to za progon, onda eto, nek me gonjaju. Obišli i lokalni agroturizam na kojem moreš, gle čuda, zabadava videti domaće životinje, s njima se poslikati, a onda se i pošteno pogostiti. Nismo baš proverili dal moreš malog Janka koji je minutu prije kraj nas skakutal po obližnjoj livadi i u protvanju dobiti, no, verujem da bi nam i tu želju ispunili da smo bili zainteresirani.

– Colu i fantu – naruči moj dvojac na kaj teta konobarica izjavi da nema. Samo sok od jabuke i voda. Ni kave nema u okusima irskog viskija ni kapučina s čokoladom, samo crna mocca, onak po domaći skuhana, a ak očeš z mlekom, si ga sam doliješ. To je to, sve po domaći. Za tri jajca s pet grama šparoga treba izdvojiti 50 kunića, a ak bi ih radije jel s tartufima, onda buš dal 80. Nakon kaj se natrpaš pravim lokalnim specijalitetima, moreš se spustiti v obližnju jamu. Špilju. Ne kaj bi si dole za navek zalegel, nego malo v obilazak, da potrošiš kalorije koje si malo prije utovaril u sebe. Talijani ostavljaju eure, a zadovoljni gazda broji. Šteta kaj i v našoj Podravini nije tak, jel pri nama bu još malo čudo i kakvu živinu na dvoru videti.

Baš je bilo štrumfastično…no, sve kaj je štrumfastično kratko traje pa smo se mi tak vrnuli i doma, svojim svakodnevnim obavezama.

Prda školi, bjacek vrtiću. Prda se hitila u nova istraživanja, pa isprobava manipulirati ljudima.

– Ak ne dojdeš k nama nebum ti više cura – izjavljuje prek telefona jednom kojeg ucjenjuje da nam dojde u goste s kanticom sladoleda, a on ne pristaje.

– Hm, znam kak bum ju namamila da dojde k meni, napisala bum joj da imam nekaj za nju – izjavi drugi dan nakon kaj joj frendica na prvu obznani da joj se neda iz piđame u trenirku i napraviti 28 koraka do naše kuće. Neda joj se biti doma, a neda joj se ni iti k njoj. Komplicirano je to.

– Ak ti se ne sviđa gdi si, makni se. Nisi drvo – pročitam još jednu pametnu i jednostavnu, a do nje nađem još jednu bolje poučnu: Ko krade sijalice, dabogda mu u grobu sijale…