Stalno i nestalno

Nekad se stvari jednostavno poklope. Ko ono neki dan kad sam uspela ugrabiti čimđice za decu među dvadesetak najsretnijih koji su to jutro u kolonama čekali pred vratima još zaprtog dućana. Jednim klikom gumba čarobna su se vrata rasprla, a nabrijana svjetina opalila šprintom prema košari. Primjenih liniju manjeg otpora pa stadoh sastrane, čisto da izbjegnem laktarenje i pičkaranje nabrijanih kupaca. I začas mi se u rukama stvori tri para čimđica, jedne roza i dva para plavih, baš kak sam si zamislila. Tadaaaam. Ovo je bilo jednostavno. Platim. Bok. Već drugo jutro. Tadaaaaam. Kiša ko iz kabla. Čimđice na malim nogicama. Dodajmo k tom da sam dan ranije uspela opremit i prdu kojoj je falila kabanica. Pa vi recite da se stvari nekad ne poklope. I to bez mahanja čarobnim štapićem!

Tak vam je to, ne reče bezveze onaj Petar P. stalna na tom svijetu samo mijena jest. Onda, ne budi lijen i ja promenila brojku u kućici gdi se upisuje dob. Drugi put 18. Ma divota. Ja zadovoljna. Mili bi rado jednu mene zamenil za dve od 18, al kaj bi onda, ko bi ih trpel. Strpi se još koje leto, pak moreš dobiti i treću f paketu, akcijsku, dva plus jedan gratis!!! Jedna za kuhanje, druga za pranje, a treća za spanje. To bi onda bilo to. Onda bi se jenput v mesec i potrefilo, a ne samo na godišnjicu, koja je usput rečeno blizu. Juuuhuuuu.  

Stalne su mijene posebno izražene kod ove moje nejake čeljadi. Osim na vagi gde se prdi na naglo promenilo stanje za plus dva pa je sad i tu punoljetna, menjaju se i njihovi razgovori. Putujuć neki dan u našem srebrenku, napokon se njih dvoje od dosade počne spominati. I ide to njima, jest svaki tera po svome, ali u kompletu ima nekakvog smisla. Sve dok jednom ne sine i izvali da prdi na nekoga. Tad krenu salve smeha iz njihovih siceva. Urnebesno je zabavno kad se setiš nekog novog imena na kojeg bi pustil vetar. Pa tak prde na mamu, tatu, tetu, dedu, baku pa onda i meni postane smešno. Veseli je to dvojac postal ako zanemarimo nadrkanost prilikom jutarnjeg progledavanja, al kak se ono veli, nije im od boga nego od roda, no kome je do smeha u šest ujutro?!?

Primjereno dobi prilagođavaju se i igrice, a mama sad bez pardona z njima more i v birtiju zakoračiti. Nezgodacija velika u toj priči nekad znaju biti iskrena dječja usta. Protiv toga još nema cjepiva i računajte da vas budu cinkali kad bute se najmanje nadali.

Neko jutro stigne mi informacija da je bjacek skup s pajdašem igral pokera. To mi je spripovedala mama od pajdaša s kojim se, istina, igral večer prije, ali ne toga. Po poker aparatu je lupal kasnije, u birtiji. Nije da sam ga vodila na poker, ali bila je izvanredna situacija, morali smo se odma mam sad z nekim zestati nigde drugde neg v birtiji. Z čoška je pred nas skočil aparat. Ima kaj jednostavnije nego dete posesti za isti i kupiti par minuta mira?!?

I pajcek mali, došel je drugo jutro i mam se pofalil u vrtiću. Pa ti idi z decom v birtiju. Kaj je najbolje zišli smo z iste bosi jer su čimđice ostale pod pokerom. Skužila tek kad sam ga spustila vani na terasu, a on zavapil: Čimđiceeeee.

Kiša. Lišće i niske temperature. Jesen nam je prek noći zamenila leto. Šume pune vrganji. Stižu kostanji.  I još jedna mijena. Juuuuuhuuuuu.