Sretan Božić svakome

Do Badnjaka smo uspešno odbrojali. Uzbuđenje je na vrhuncu. S tavana smo spustili sve sitnice koje budu večeras našle svoje mesto na boru. I Deda Mraz samo kaj nije. Jučer je zapravo imal uvertiru nakon predstave u Domu mladih, no noćas ga s nestrpljenjem čekamo na našoj kućnoj adresi. Nadamo se da bu istovaril kuhinju koju je prda naručila. A i još bi kakva sitnica morala stići od onog morskog, istarskog dedice čiji su izaslanici baka i teta, stigle još jučer.
Vreme je pečenja kolača kaj god Oprah ovih dana trubila iz televizora o dijetama i prepoznavanju gladi. Takvi su dani kad se malo ko od nas more kontrolirati pa ruka sama od sebe krene put tacne, a ni obilasci frižidera nisu retkost u blagdanskim noćima.
I ja sam se ko prava ženica hapila pečenja istih. U većini slučajeva moji uratci završe u frižideru, skriveni od pogleda javnosti, dok na stol pred ljude znesem primjerke nastale u bakinim kuhinjama. Godine iskustva ipak nose svoje.
Nije da ti moji kolači baš nisu za pojesti, jesu, jer sve kaj nutra namečem je ukusno i jestivo, ali jednostavno nigdar ne zgledaju onak kak bi trebali. Tak me iz takta neki dan hitila jedna jednostavna slastica koja bi trebala na kraju zgledati ko piramida. Ali se piramida već nakon par minuta odšklizala i ni nalik tome nije bila pa je skoro završila na Piškornici, ali me mili urazumil i rešili smo je nas dvoje, dok je opala kmica. Već je danima na sigurnom, negdi između prvog i drugog jegera mog takozvanog struka.
Jako sam se našpinčila ovih dana na pečenje kolačića. Keksića. Onih pravih, bez kojih nema pravog Božića, koji mirišu na limun i cimet. Prda se također uključila u manufakturu. U jedno smo prije podne proizvele oko 40-tak kukisa u obliku čovečuljaka.
Htela sam ja i nekaj kompliciranije spraviti, ali uvek me neka sitnica izbacila iz takta pa bi okrenula stranicu i krenula proučavat drugi recept. Prava sam moderna gazdarica, knjigi s receptima imam kolko ti srce poželi, a onda sam si još neki dan i sprintala nova tri komada, direkt od onog najpoznatijeg doktora za kolače, nek se najde. Na kraju kuham s laptopom na radnoj površini i skidam recepte s Coolinarike. U onim knjižicama uvek ima neki dodatak koji me izbaci iz takta ko primerice za zvjezdane talire kaj je ime za obične kolutiće s marmeladom treba mi omot paradis kreme okusa vanilije koju ne znam gdi bi mogla najti osim da doktora kontaktiram osobno.
Vreme je božićno-novogodišnjih veselica. I mili je bil na jednoj. Žali se drugi dan kak mu (ko fol) i nije bilo nekaj jer nije nikog poznal. Došel je doma u 4. Ujutro! Kaj bi tek bilo da je poznal koga? Izgleda da je svakog od prisutnih ponaosob upoznaval do te dobi? A gle, bu bolje iduće godine, tješim ga…ili pem ja na feštu, ja sve svoje u firmi znam.
No da ne duljim, znam da vi ženske imate posebno puno posla ovih dana jer nikaj samo od sebe neće zrasti u frižideru ni v rolu. Jedva čekam da čarobno božićno drvce u svom punom sjaju večeras zasvetli u našem dnevnom boravku.
Ugodne blagdane, mira i veselja u ovim danima koji su pred nama želi svima vama mama na kvadrat, njeno dvoje klipića i veliki klipan.