Šoping naš svagdašnji

Tajna ženske ljubavi prema šopingu do sad nije otkrivena. Poznati su tek neki od načina na koje mi žene znamo potrošiti kune. Ak smo ih same priskrbele nikom ništ, makar i onda znamo nove krpice ušverat mimo pogleda druge polovice čisto da preskočimo ona suvišna pitanja i opravdavanja jer muška jedinka to nikak ne razme.
Neke od nas šoping doživljavaju ko svojevrsnu terapiju pomoću koje pokušavaju zaboraviti brige. Novi modni detaljčić u stanju je promeniti nam raspoloženje u čas trena, no veselje uglavnom traje dok ne dojdemo doma sednemo za stol i malo bolje promotrimo stanje računa.
Nebi verovali, ali vele da ima i pripadnica ženskog spola koje preziru svaku vrstu kupovine. Takve vjerojatno treba iskati s povećalom jer kojoj to od nas baš ne treba neka nova krpica u ormaru, ako ne to onda kakav novi detaljčić za boravak, posteljina za sobu i slično. Postoje još i žene lovci iliti one koje obožavaju velika sniženja, ko i one koje kupuju u društvu pa šoping pretvaraju u cjelodnevni izlazak. Zadnja kategorija su osamljene lutalice. U tu grupaciju spadaju one koje kupovanje doživljavaju ko vreme opuštanja i u kojem najradije uživaju same.
Ja bi se svrstala u ovu zadnju kategoriju jer od kak sam postala mama jedino je šoping vreme rezervirano samo za mene. Čisto da odem i malo si zvetrim mozak, bar na pol vure, iako svaki put dok se vrnem mili veli da me nije bilo vuru i pol.
Pajdašica mi već mesecima pripoveda kak najbolji šoping obavlja na koprivničkom sajmištu na kojem se more najti svega, od igle do lokomotive i to za samo par kuna. Osim kaj sebi najde takve komade obleke za smešno male cifre povoljno obleče i svoje nećake. Druga mi pak frendica pokazuje cipelice koje je kupila malome za pet kuna, zgledaju kak nove,a k tome su još i anatomske. I tak me to ponukalo da i ja zavirim u hrpe svega i svačega koje se nude ponedeljkom na koprivničkom buvljaku.
Najvažnija od svega bila je organizacija logistike jer ja sama s dvoje dece nemrem premetati po vrpama. Dedu smo zaposlili kaj je vozil juniora dok smo se baka i ja zdušno hitile na prekapanje. Prda je sav folklor koji se tam skupil u početku promatrala s puno strpljenja i znatiželje iz svojih kolica.
Već pri prvoj hrpi šopingiram za 10 kuna tri komada obleke. Za prdu naravno. Na drugoj baka najde nekaj za sebe. Na trećoj pak ja za sebe. Pa ovo je genijalno!!! A kolko je vrpi tek pred nama. Celo čudo! Nakon izvjesnog vremena prda i deda postaju nervozni. Prda iz razloga kaj je izolirana i nemre nam se priključiti u ovoj zabavnoj igri, a deda jer mu je već dost tog našeg nahađanja i premetanja po staroj krami .
Nakon nekog vremena prda počne zmišljati – sad bi soka, pa bi ljutu žvaku, pa bi išla doma. Kak to inače ide, sok i žvaka ostali su u autu, a doma ne idemo ni pod razno jer još nismo pregledale danjašnju ponudu.
Dok ju već nisam mogla slušati nažicam jednu od prodavačica ljutu žvaku. Prda ju strpa u usta, spusti se iz kolica i ni pet ni šest hiti se na posel.
– I ovo je dobro – veli dok izvlači nekakvu majicu s hrpe…i tak je prda osetila prvu radost šopingiranja i na par minuta pokazala da u njoj, iako je napunila tek dve godine, čuči jedna prava žena.