Smrdi, smrdi užasno smrdi

Nakon kaj smo kupili novu kolekciju knjiga za već DRUGI razred, zasednemo u srebrenka pa promenimo ideju da odemo u nabavku pernice koju prda planira kupiti s vlastitim zasluženim bonom za dobro vladanje jer nas mori glad. Putem se zavrti rasprava o kućama, pospremanju, pa završimo čak na drugom kontinentu.

– Da se bar preselimo u Kanadu, imali bi lepšu i uredniju kuću – ispali prda iz svog sica. Ma kad nisam taj tren stala i ostavila ju da se došeće do naše ružne i neuredne kuće, onda nebum tak skoro.

– Čekaj malo, kak ti to misliš? – pitam i tražim pojašnjenje na koji bi način naša kuća samim tim da je u Kanadi bila urednija.

– Kaj je tebi naša kuća ružna? – zgrožen je bjacek.

Sad je prda na tankom ledu i počne muljariti svakojake besmislice. Objasnim joj da bi naša kuća i tu, na postojećoj i još uvek važećoj, regularnoj nam adresi na koju poštar nosi razglednice i račune, mogla biti puno lepša i urednija da se njih dvoje angažiraju i pomognu mi malo, a ne da:

– Glumim vašeg roba i cele dane samo pospremam. Svaki dan jedno te isto jer vi furt nalazite neke nove igračke koje baš dugo niste vidli i koje valja rasporediti od podruma do krova. Da smo u Kanadi, tek onda nebi bila urednija jer bi mamu gledali u prolazu i na slikama, ne bi već bila doma u 15.15, a već u 17 obavili kupnju knjiga i zamalo pernice –

Ova njena izjava da mi za misliti. Dal odgajam buduće lenjivce, monstrume ili ipak donekle pristojnu i korisnu decu koja se budu znala sama snajti ako zatreba? Ako uzmemo u obzir da oni sa svojih skoro napunjenih 6 i 8 godina još uvek nemaju kućnih obaveza, onda sam zaslužila debeli minus. No, nemrem reći da se nismo trudili. U teoretskom djelu razradili smo neke stvari do kraja. Zapelo je u praksi.

Prda je prihvatila obavezu hranjenja Božoja i Puf, no entuzijazam joj je splasnul već nakon prvog iskrcavanja sadržaja konzerve u zdjelicu.

– Fuuuj, kak odvratno smrdi –

S bjacekom je dogovoren malo zahtjevniji zadatak. Iznošenje vrećice sa smećem iz kuhinje do vanjske kante. Tih 15 – 18 metri jednom je pokušal savladati pa također izgovoril.

– Fuuuj, kak odvratno smrdi – i tu je bil kraj.

Sama sam kriva kaj nisam bila ustrajnija nego sam te njima raspoređene  obaveze natovarila na vrat bez prigovora pa guram dalje. Ali, nikak se ne slažem s prdinom izjavom da je kuća neuredna. Složila bi se da povremeno zavlada kreativni nered, ali to sve zahvaljujući upravo mom dvojcu.

– Bolje da se igramo kod nje, njena je kuća lepša – izgovorila je također nedavno jednom prilikom.

E  nebu više išlo. Od jeseni bu drukčije. Preseljenje u Kanadu ne bi li se uvjerili da je prdina teorija ispravna ipak je prevelik izazov, zato okrećem ploču. Period luftanja završava s koncem kolovoza, uvodim nove regule i pravila ponašanja. Veselim se. U prvu pa po gasu.