Slon nam je prdnul u uho

Da. Izgleda da je ipak tak da je prdi slon prdnul u uho. Teško je prihvatiti tu činjenicu ako se zagledamo u prošlost, ali i u grane obiteljskog stabla. Pored tri profesora klavira, jednog flaute, tate koji pjeva u klapi, mame koja je također nabijala godinama po crno-belim tipkama skup s tetom, prdino se ime našlo na listi onih koji ove godine nisu zadovoljili uvjete za upis u glazbenu školu. Istina je da se na upis odlučila prek noći i to ponukana željom prijateljice koja je na račun pradedovog iskustva u izradi tambura odlučila da bi i ona lupala o istu. Nije nažalost ni njoj prešla ideja.

– Cure nisu prešle – stoji u sms-u. Kak to ona misli, zakaj moja prda nebi prešla, pa ona zna pjevati, ima sluha, a ima i ritma.

Ni mi dal vrag mira pa se primim telefona i nazovem osobu koja mi more dati odgovor na to moje pitanje. U razgovoru doznam da moje potomče nije osvojilo ni polovicu bodova kolko je trebalo za zadovoljiti prag. Ali, ak oće, more puhati u rog, tu još ima mesta. Fala, ali bumo pričekali. Oblije me hladan znoj od pomisli kak joj priopćiti ovaj neuspjeh.

Popodne ju odma s vrata zapitam nek mi otpjeva Jabučicu crvenu koju je izvodila na prijemnom. Hmmm…

– Dobro jer ti nisi mogla otpjevati neku Severinu ili Rozgu, a ne kaj si izabrala takvu brojalicu? Nije ni čudo da nisi prešla…drugi put treba malo pametnije izabrati pjesmuljak, imamo leto dana da naučimo nekaj novo i da to isto zvuči kak bi trebalo, može? Evo, imamo tu CD Massima, za početak sasvim fajn – velim joj.

– A zakaj nisam prešla? Ja sam bila sigurna da budem – pita.

– Bilo vas je puno i neki su bolje otpjevali, mi bumo još godinu dana doma glancali tipke na klaviru i spremali se ozbiljnije za nove upise – objavim.

Nije katastrofa, ak se mene pita, iako nije lepo videti detetovo ime na listi nad kojom stoji veliko NISU ZADOVOLJILI. Ali, to je dio života, a krajnje je vreme da prda shvati da neke stvari ovise o njoj samoj i da je mama sve manje u mogućnosti utjecati na neke situacije.

Bjaceku je smešno. On je siguran da bi se mam upisal jer je na nedavno održanoj završnoj priredbi u vrtiću svima pokazal kak ima ritma i praf zapraf odplesal bosanovu. Pa se mam postavi u položaj i krene s izvođenjem već viđenih nam koraka.

– Maaaaama, on me zeza. Sigurno ni on nebi prešel – žali se ona koja guli već prve ljetne praznike. Na račun nje šverca se i bjacek. Deset su dana već odgulili na morskom zraku pri baki. Baka nebi bila baka da ih ne nagradi za sve prdine petice na kraju školske godine, a na račun nje prešvercal se opet i on. Mališa koji je na sekin račun dobil kartu za Gardaland skupa je s njom ostal bez teksta dok su im se pred očima ukazala sva ona iznenađenja od sprava i naprava.

Mama im se nažalost nije pridružila, ali ih je zato dan kasnije iznenadila svojim upadom u stan u večernjim satima. Teta koja je znala za moj plan dolaska, nije im isti najavila, nego je sve ostalo obavijeno velom tajne da iznenađenje bude onak pravo, najveće.

Ding-dong. Oglasi se zvono na vratima, a moj mi dvojac, unezvereni, poleti u zagrljaj.

– MAaaaaamaaaaaa – padnu z vrata cmokače…

– Dobro, teta, a gdi je to iznenađenje? – zapitaju u glas.

Pa ti pošalji decu u zabavni park.