Sedam krivih brojeva naša je sudbina

Neki me dan okine sreća na instant lutriji. Prvo izvučem ono kaj sam uložila, a onda učetverostručim zaradu. Striček na šalteru odma mi isplati lovu, veli uzmi lovu i bježi. Tak i napravim, ali neda mi vrag mira pa doma u pauzi iskrižam dva loto listića. Nakon kaj su se par dana napacali u torbi, setim se i  uplatiti ih. Teta prevleče kroz sistem i zatraži 70 kuna. Ostanem malo iznenađena jer mi je računica kriva, no prošlo je vremena od zadnje uplate pa sam i zaboravila kolko taj porez na bedake košta. Ok. Iscoltam traženu lovu i onak s dva listića krenem prema milome, unezverena lica.

–          Ovo sam sad platila 70 kuna – razveselim ga. Nagli popizditis ulovi ga na javnom mestu.

–          KAAAAAJ??? KOOOOOLKO??? – pošto mu se lice izobliči do neprepoznatljivosti nije bilo druge nego izabrati između dva komada papira i jednog poništiti. Hm. Kojeg? Ovog levog, složimo se.

Teta ga u roku par sekundi poništi. Listić nam vrati. Ostanemo nasred hodnika šoping centra s velikim upitnikom nad glavom. Kaj ako?? Kaj ako je baš taj imal na sebi dobitnu kombinaciju?

–          ODMA, ali MAM da si se rešil tog komada papira. Neću ga videti niti znati da je postojal. Nikad! – grozim se, a on isti zgužva i strpa u džep. Obeća da bu ga bacil kasnije, no pol vure kasnije još ga uvek nosa. Pratim kriomice dal bu ga se rešil.

Kasnije te večeri kad svi budu pospremljeni u svoje krevetiće i sve utihne sednem i onak sa strepnjom krenem križati listić. Prvi već imam u 3 od 10 kolona. WOOOHOOO. Idemo dalje. Drugi se već negde najde. Trećeg nema ni za lek. Nigde. No još ih je četri ostalo za najti…pomale, morti da si pribavim kakvo povećalo?… To je to…na kraju utvrdim da sam zapravo sve brojeve pogodila ali u različitim kolonama. Pa nije loše, za početak. I onda mi vrag neda mira pa krenem u potragu za onim poništenim listićem. Ali, srećom ga ne najdem. Srećom!!! Sigurna sam da je gore bila dobitna kombinacija, ali to nikad ne bumo saznali jer ga se mili ipak rešil na vreme.

Ima sreće da ga se rešil. Da sam kojim slučajem na tom poništenom listiću našla onih sedam brojeva koji bi k hiži donesel 27 milja kuna, mislim da bi istog trena našla 27 milijuna razloga za raskinuti ovu zajednicu kojoj je sutra službenih pet godina trajanja.

A kaj bi recimo da sam osvojila 27 milijuna kuna? Prvo bi se onesvestila, a kad bi došla k sebi već bi ležala na nekoj tropskoj plaži. Oko mene bi od sreće skakale i tropske ribice.

Kad mi se to već nije dogodilo zapjevam onu Grdovićevu Nije u šoldima sve. Ma nije vraga! Tome bi zbilja bilo vreme da prestane piti. Ili je pak vreme da se mi bez penez počnemo malo bolje nalukavati v demižonku pa zaboravimo na rupe v proračunu koje se stalno otvaraju, a sve teže i teže zatvaraju.