Šale slane i neslane

– Mama bumo pekli čvarke? – pita me bjacek neki dan. Ja u čudu. Kak sad čvarke, zakaj čvarke, oni nikad nisu jeli čvarke nit znaju kaj su čvarki. Nakon kratkog ispitivanja ispadne da je mamina kolegica neki dan pekla iste, a o tome su moji dvoje doznali od simpatičnog nam pajdaša. Taj isti, još nije spoznal čari i radosti roditeljstva. Na njegovu sreću. No, raduje me činjenica da bu se i pred njim s godinama postavil isti izazov. Pa stoga, ja marljivo bilježim u tekicu sve ono kaj bu jednog dana njegovo potomstvo valjalo naučiti iz mojih usta točno tak kak on mojima prodaje razno razne spike. I maglu.

Primjerice, jeste znali da vam ovi kućni paukovi koje nalazite u svakom čošku po nekoliko komada, a kojima ne retko dajete i imena, to su vam pravi potencijalni ubojice. Naime, ti isti, jedu malu decu. Eto. Tak je on to njima prezentiral dok ja nisam bila koncentrirana na njihov razgovor. Nisam pojma imala kakvim se podlostima on bavi sve dok me pred koji dan bjacek nije razgoračenih očiju došel upozoriti da je u kupaonici pauk.

– Da, i? Pa naš Perica živi već godinama u poštanskom sandučiću – velim.

– Ali ovi jedu malu decu!!!

Otpadne mi idućih dragocjenih pet minuta života da razuvjerim bjaceka da je taj pauk isto smešan ko i Perica i da more nastaviti bez straha sedeti na zahodskoj školjki.

Jedva čekam ugledati njegovo potomstvo pa dok malo porastu na Renesansnom festivalu ih uvjeriti da ovi gubavci nisu za igru samo namaškarani kak tvrdi mama nego su praf zapraf neizlječivo bolesni i samo jedan njihov dodir more vas preseliti na onu drugu stranu sveta. Ti isti po danu samo love za noge, a kad padne mrak, onda gutaju celu decu u jednom zalogaju. Zbog toga smo celi vikend u širokom luku zaobilazili upravo taj dio festivalske pozornice i stalno se držali onih drvenih štengi.

E pa hvala mu. Ni ne zna on u kaj se uvalil. Dok on ne uzgoji vlastite potomke ovi moji budu spremni za koje kakve podvale, a onda će da vidi kad se mi udružimo pa mu vratimo. Nije to lepo. Nije fer zezati mlađe od sebe jer se njima neke čudne slike u glavi stvaraju makar mi to veliki to tak ne zamišljamo.

U međuvremenu, poručujemo dragom zlevatoru, da mu valja bit na oprezu, da ga negde pred vratima ne dočeka kakva goruća papirnata vrećica, da mu s štoka vrata ne sklizne na glavu kakva ledena kanta vode, da umesto dva deci studene vode iz flaše ne nategne istu količinu šljivovice, da mu grobar ne dojde doma zeti meru za raku i tak…znamo i mi šale zbijati…čuvaj se!