S prstom v rit ili u sridu?

Evo nas u novom prosincu, a to znači da je još jedan izazov pred nama. Do kraja meseca treba donesti odluku gdi bumo proveli tzv. najluđu noć u godini i zakoračili u Novu. Pa kud prije?

Nekad nije baš bil bitan ambijent nego ekipa i ono kaj se bu spilo i obleklo. Danas je to pak apsolutno u drugom planu. U tim godinama, oko četredesete, čovek sasma drugčije gledi na svet oko sebe pa mu je prvo bitno da mu tu večer bude ugodno i toplo. Da se ima kaj kvalitetno za pogledati na teveu, a još kvalitetnije za zameziti. To su ti kriteriji koji moraju biti ispunjeni. Danas više ne dolazi u obzir guranje nasred trga neke svetske metropole i pražnjenje mehura u haustoru u praznu pivsku flašu. Ne dolazi u obzir ni krenuti s zagrijavanjem tri dana prije, pa celi taj novogodišnji period imati u maglovitom sjećanju. Nemre se baš ni tog jutra setiti pa ideju promeniti u zadnji tren.

Osim kaj je leto na izmaku, i novo Nikolinje je pred vratima. Za prošlog smo blagdana kad se daruju slatkiši jednu čizmicu, onu najvećeg broja, skinuli s prozora. Dogodi se. Nije to nikakva tragedija kak si neki poslože v glavama.

– Baš mi je žal zbog tebe – veli mi neki dan jedna poznanica. Na to joj velim da njoj osobno nema kaj biti žal jer nju niko ništ nije po tom pitanju ni pital. Da je život zapravo samo velika zajebancija, sastavljena od svakodnevnog donošenja odluka. Neke su lake, neke teške, a neke još teže, ali na nama je da ih donesemo pa onda u skladu s tim dalje živimo. Nekad pogodiš u sridu, a nekad pehneš s prstom v rit. No, bitno je da na kraju postaneš ono kaj si zaslužil. Sretan. Ili nesretan. Sam biraš.

Tak je pred menom sad opet velika odluka, upravo ta oko odabira lokacije za „najluđu“ noć u godini. To je trenutno gorući problem, pitanje broj jedan s kojim liježem i ustajem…tik-tak otkucava iako neki tvrde da još uvek ima pregršt vremena za odluku.

Da završimo kao i uvijek u poučnom tonu, evo jednog razgovora tri pajdašice na klupi koprivničkog gradskog parka od pred neki dan.

– Ja dok hmerjem bi štela biti kremerana – veli prva.

– Ja pokopana – reče druga.

– A ja kuliko sam spila najbolše da sam flašerana – zaključi treća pa se vlove pod ruke i upute u kafić na kuhanec.