Rusvaj naš svagdašnji

Dogodi se nekad kurcšlus u glavi pa vam se čini da sve čega se hapite ode u krivom smeru. Digli bi sidro istoga trena i zaplovili u nepoznato bez razmišljanja. Upravo me takav slijed neočekivanih događaja snašel unatrag nekolko dana.

Stavim suđe u mašinu pa ne stisnem onaj jedan vrlo bitan, najbitniji gumb kojim bi joj dala naredbu da ova krene s poslom.

Stavim veš u mašinu pa, šparna gazdarica, na kutiju u koju se sipa prašak, obrnem flašu omekšivača da iscedim i zadnje kapi istoga u posudicu. Aktiviram mašinu s otvorenom tom škatulicom, pa do veša ne stigne drugo nego čista koprivnička voda. Ono kaj bi trebalo veš oprati, ostane netaknuto u gornjoj ladici. To utvrdim tek nakon kaj po isteku 117 minuta začujem onaj famozni KLIK koji označi kraj procesa pranja. Bome, evo, pokazalo se da znam šparati!

Nekak mi ni drugi dan ne ide od ruke. Na igranju ugostim dvoje dečice. Prdi pajdašicu, a njemu pajdaša, čistam da vlovim malo lufta za kućanske obaveze. Strateški ih rasporedim, dekle na prvi kat, dečke u prizemlje. One gore češljaju barbike, a oni dole mašu z sekirama i mačima dok iz televizora urla bez prestanka jedan te isti hit. I tak to potraje jen čas. E onda oni s tim oruđem krenu u napad na gornji kat. Ubrzo se odozgora začuje urlikanje.

– Maaaaaamaaaaaa oni nam nedaju smokićeeeee. Maaaaamaaaaa, one nam nedaju u sobu…maaaaaamaaaaaa, mama…mama –

Onda mama odradi onu poznatu ulogu arbitra. Malo jenom malo drugom.

– Vi f čošek i dajte tu posudicu sim. Vi na gornji krevet i jedite smokiće. I! Tišina! Da reč nisam čula. Pa vi bi i mrtvoga rasrdili! Kak se ne znate lepo igrati. A dok vam otidu doma onda bute cvileli da zakaj niko ne dojde k vama – monolog koji izgovorim kod njih rezultira tuljenjem glava u pod. Ne zato jer ih je sram i neugodno nego zato jer se SMIJU!!!

Joooj. Dojde mi da spakiram kofere i pošaljem im razglednicu s Malih Antila. I najte se sad vi čuditi i križati, jer ste sigurno isto to pomislili, samo morti niste na glas to bili spremni izgovoriti.

Mir i tišina. Cure u jednom čošku. Dečki u drugom. Pa se hitim poliranja kupaonice.

E tak. Sad je sve na svom mestu. Pipe se sjaje do neprepoznatljivosti, keramika bela da jedva u nju glediš, a sve miriši kak na cvetnoj livadi. Samo fali cvrkut ptičica i mah krila leptira. Stojim zadovoljno na vratima dok mi se malo biće spotiha došulja iza leđa.

– Teta Sonja meni se kaka –

Jednosmjernu. Definitivno. Martinik, Guadalupe, Grenada, Aruba? Nije bitno. Bitno da je JEDNOSMJERNA!!!