Rođendansko iznenađenje

Prda drži mikrofon i pokušava otpjevati onaj novi Mejašev hit koji se pušta na svim dečjim partijima, a u kojem se spominje marihuana. Ne ide joj opće, ne zna reči, ali ne odustaje već hrabro stoji na „plesnom podiju“ i trepčući okicama u frendicu, očekuje da ova spasi situaciju. Nije joj baš neka taktika, pokazalo se, jer ni ova nije bila nikaj potkovanija kad je taj pjesmuljak u pitanju.

–         Cure bila je ovo odlična izvedba, svaka čast – zaključi klaun Fora, a mikrofon je već predan i drugi dvojac čeka da se iskaže u svojem pjevnom umijeću.

Gledam i ne verujem kak su ti moji već poodrasli. Pol prdine grupe ovih dana srećem već v školskim klupama i nikak mi ne ide v glavu da je i nama kupovina školske torbe pred vratima.

Dakle, dečje rođendane spojili smo 2u1. Prvog po redu smo proslavili dva tjedna kasnije, drugog dva ranije, da pojednostavimo i skrešemo troškove.

Uglavnom, tata i mama, nakon ovakvog bi odrađenog posla, mogli komotno na zasluženo bolovanje. Nedelju popodne, nakon kaj smo se od devete vure pa negdi do ručka oko 14 družili s krpama i metlama, provedemo u horizontali. Križa i stopala stalno podsećaju na ono kaj je za nama. A pripreme su počele još u sredu miksanjem fondana koji je na tortu zalegel u petak u noći. Dakle, zakuhavati se počelo u sredu od kad je mili počel i vrteti kilometre po gradu i okolici. Jer, znate kak to ide pri pravim, organiziranim gazdaricama. Navek pol toga nemaš pri hiži, a to shvatiš već kad ti valja prašak za pecivo dodati v žumanjke. Sam bog da je moj operativac pri živcima pa bez prigovora opslužuje mene veliku kuharicu. Dakle, četvrtak navečer na rasporedu je bila prva runda biskvita, plava i crvena. Priliku za sudjelovanje ne propuste moji slavljenici koji mi zdušno pomognu u mešanju. Isto se ponovi i drugo popodne, ali s žutom i zelenom bojom. Bez njihovog bi uplitanja išlo bi brže i jednostavnije, ali, nemrem ih otkantati, ipak je o njihovim tortama reč. Petak, isti scenarij do kasnih večernjih sati, a od 23 na dalje primam se najzahtjevnijeg djela posla, cifranja torti. U 3 u noći zasluženo utonem u san.

Ujutro, čim raspremo oči, nova drama. Prespali smo, svi kompletno, 40 minuta dulje nego smo vuru namestili, znači tolko manje imamo na raspolaganju do dolaska gostiju. Mili pokupi decu, s njima odradi kaj treba, a ja se ponovo primim kuhače i metle, zastavica, balona i šarenih čačkalica.

Pol sata prije 15, stiže i klaun Fora. Slavljenici su, dok se on s svojom aparaturom postavlja u našem boravku, sklonjeni par minuta na sigurno.

–         IZNENAAAAĐEEEENJEEEE – i ludilo krene.