Rođendanski raspašoj

To je to. Došli smo i do te životne dobi kad je pred nama prva prava proslava rođendana. I to dupla. Prava zato jer bumo na njoj ugostili samo male ljude bez roditelja.  Iste bumo pokušali zabaviti na tri i pol vure nakon čega očekujemo da ih mame i tate otpelaju svojim kućama. Prda je sad već prava cura koja zna kaj i koga oće, a kaj i koga neće na rođendanskoj zabavi. I uzalud se trudim promeniti njenu ideju u glavi kad si je ona zacrtala svoje. I ne uzima u obzir to da sam si ja ko mama s nekim drugim mamama ok i da bi zbog mene morala neka imena na listi uzvanika promeniti. Ne. Ostaje pri svome jer nije rođendan za mame nego decu. Ok, nek joj bu. Vrnula bum joj kad-tad.

Psihičke pripreme kod mame traju već danima. Iako smo dogovorili da svaki zbog sigurnosnih razloga ima pravo iz svoje grupe pozvati petoro dece na koncu je zišlo da je ona pozvala jednog više, a bjacek jednog manje pa smo ipak ostali u zadanim okvirima kaj se tiče vrtićkih partijanera. E, al plus njih dvoje slavljenika već smo na 12. Dodamo li k tome još četiri rodjaka, dva suseda, dve kumične, jednog kumeka i malu od pajdašice, broj se penje iznad 20. Pa vi recite da za to ne trebaju pripreme. Vizualizacijom bi trebalo problem umanjiti. Znate ono ko pred javni nastup kad savjetuju da se gledate u špiglin ili zamišljate za govornicom pred punom dvoranom. E, u ovom slučaju zamišljanje pune kuće dječice ni malo ne pomaže. Čak naprotiv, hvata me panika i gubim dah, tonem u ponor bez dna. Dvadesetoro izbezumljenih klinaca u glas urla: teeeeta, teeeetaaaa  mi bi tortu, trudim se udovoljiti njihovim željama, prekapam po žepovima, tražim upaljač. – Sveeeećice, sveeeeećice, paali sveećice – urlaju sve glasnije. Od upaljača ni U.  Budim se u znoju. Sreća, ovo je samo san. Za svaki slučaj ubacim upaljač u traperice s leva i desna.

No, kaj je tu je. Povratka nema. Sami smo si tak hteli. Dugo smo gruntali bi li zabavu organizirali u igraonici te za to zadužili nekog stranjskog pa ih mrtve umorne pokupili nakon tri sata ili to sve odradili sami. Pa sami sebe mrtve umorne odšlajsali na kat do spavaonice.

I rekoh, ak to more teta u igraonici, kaj nebi mogla jedna mama uz pomoć tate, kaj ne?

Malo sam si ipak dala mašti na volju pa s veseljem odradila neke prve pripreme. Torta bu se danas mesila i pekla. Cifrala bum ju sutra kad mi preostaje još prilagoditi prostor za ovu malu raskalašenu grupicu.

Znači recept je 10 deka priče, 40 muzike, 10 crtanja po licu i 40 plesa. Ak vreme posluži bumo se razbežali i po dvorištu. Par komada raznovrsnih grickaća, jedna pinjata za rasturanje, par balona eksplozije, mama more postati i klaunesa baš ako treba. Kole u potocima, nekolko pica i mini hot dogova i čim više svećica na torti. Samo tolko i urnebesna je zabava zagarantirana. Dodajmo k tome i jednu malu žutu tableticu za mamu i ludilo može početi. Sretan vam rođendan deca!