Riba ribi grize rep

Subotnje jutro rezervirano bude za radove u vrtu. Mili se primi štiha, a ja nekaj glumatam za njim s grabljama. Ubrzo mi taj moj zadatak dojadi pa se na jen-dva spakiram s decom i odmaglimo put potoka. Ovog našeg, Koprivnice. On na biciklin, ona na role, a ja u patikama da priskočim kad zatreba ak koji počne rondati po asfaltu. Prvu pauzu napravimo na igralištu, onom baš uz potok. Tam malo povise z svake sprave koja im je na raspolaganju pa krenemo dalje. Do prvog slapa. Voda je pitoma. Sednemo. Ubrzo si najdu zanimaciju. Suhe grančice bacaju u vodu pa promatraju i vrište od veselja dok se koja od njih sjuri niz slap.

– Kak je tu mirno i tiho – ispali bjacek. Viš ti kak je to taj mali zaključil. Mir. Tišina. I zvuk koprivničkog vodopada. Fučkaš Niagaru. Kraj ovoga mira više mi nije žal kaj ju nisam uspela videti ono pred koji mesec. Gužvetina i laktarenje u nekakvom brodiću dok ti voda leti u oči nisu ni usporedivi s ovim. Zalegnemo na travu. Gledamo kak nam oblaci plove nad glavama. Prda nabere tratinčice pa joj napravim vjenčić. Da sve nebude idila, bjacek zagazi u pseću kakicu.

Uskoro se s druge strane potoka krene skupljat ekipica. Došli su dečki z blinkerima. Svaki je zahitil svoju udicu i čeka. Of prvi, samo kaj si je sel i hitil već je ribu spuknul van.

– Bravvoooooooooo – vičemo i plješčemo s kontra mu strane. Čim je na udicu okačil drugog mamca, zasedne i hop…evo ga opet. I druga je vani.

– Jeeeeeee – oduševljeni smo.

Pajdo koji stoji do njega ne dijeli naše oduševljenje jer na njega ne trzaju. Stoji, a brk mu se mršti. Z istoga mu visi čik. Raspoloženje popravi gutljajem pive.

-Trebal bi si sesti, ovak ga ribe vide – opet ispali bjacek.

Klen i pesjaki. Po to su došli. Lepo su žene doma na miru ostavili, a mozak na pašu pustili. Veća riba jede manju to svi već znaju. A to onda znači da su te male napukali da bi opet idućeg jutra mogli ženi reć ajbok i odmorit dušu i tijelo negde uz neku duboku zdenu podravsku grabu.

Naš izlet potraje skoro tri vure. Dojdemo doma, a mili još navek lupa z štihom po istom mestu.

– Dobro jesmo te lepo ostavili samoga da v miru delaš, a ti još nisi mrdnul s mesta? –

Oduševljen je. Tolko da bi i njega za koji dan mogli najti na potoku kak blinka kedere.