Pripreme u punom su zamahu

– Nemoj pjakati mama – govori prda dok mi trbuh pokriva dekicom i istovremeno tati tumači – Bjaco žulja mamu u tubuhu. Nevjerojatna je. Tak malo stvorenje, a već zna utješiti i udijeliti pusu dok treba. Pravo je žensko, nema kaj.
Mamu je neki dan ozbiljno prišarafilo pa nije bila za drugo nego sklupčati se na kauču poput kakvog štenca i čekati daljnji razvoj događaja. Torba je sad već spremna, a mili je za svaki slučaj na vrh pristavil i trudničku knjižicu. Malo je falilo da i auto već nije bil na zagrijavanju. Štoperica na mobitelu uključena da znam iscrtati krivulju intenziteta trudova, ko najveća štreberica. Nakon polusatnog ležanja sve je ftihnulo, a ja krenula za svojim „svakodnevnim“ obavezama.
Kak to već ide kad su trudnice u pitanju, prvo se ima vremena jer duuugo je devet mjeseci, pa se svi poslići odgađaju skoro do zadnjeg dok se jednog jutra ne probudimo i skužimo da je do dolaska novog člana familije ostalo samo nekolko dana. E onda je vremena za sve premalo. Trebalo bi još jenput oprati firange, proterati mnogonošce iz svih kućnih čoški, popeglati posteljinu i svu već treći put na novo opranu dečju oblekicu, a nebi bilo zgorega kaj bi se i dečja soba još jenput povapnila, tek tolko da se malo pofriška. U takvim trenucima odlučne smo, ukoliko baš pri ruki nema muške polovice, same se primiti bilo kakvog zadatka makar se radilo i o pročišćavanju dimovodnih cijevi jer ko za vraga, dimnjačari po našoj ulici idu tek nakon predviđenog termina poroda. Recimo, meni je neki dan malo falelo da sama ne sastavim spavaću sobu koja je u fazi seljenja. Rastavili je mili i deda i sad takva, u komadima, čeka na gornjem katu. Garderoba je naravno strateški razmeštena u hrpama po celoj kući i čeka useljenje. Za poludeti!!! Pa ti muški zbilja nemaju takta ni razumijevanja. Usprkos mom stalnom prigovaranju i zanovetanju, ne reagiraju. Tek nakon nekolko dana primili su se krpanja rupa zaostalih po zidovima stare sobe. Nakon toga uslijedil je dan pauze, jer bože, smesa se mora stvrdnuti. Prije se ne splati nikaj delati. Da sam ja u punoj formi, sad bi taj viseći most sastavila i sve vrnula na svoje mesto u tren oka.
U međuvremenu, primam se drugog posla. Osim kaj dnevno operem tri do četri vešmašine za oko mi zapinju koje kakve sitnice po kući koje bi trebale nestati ovog trena. Šteta kaj nemam čarobni štapić. Srećom, moja druga bračna polovica nije od onih koji sede skrštenih ruku i bulje u TV nego se čak bez mojih posebnih molbi priključuje radnoj akciji, a kad ga vlovi, onda je tri put veća picajzla od mene, horoskopske djevice. Neku smo večer do pol 11 čistili kuhinjske ormare. Pa nema smisla dečeca dopelati doma, a da u njima nije sve posloženo po vrsti, abecednom redu i roku trajanju namirnica.
Čak se i prda već tu i tam primi pospremanja. Zna ona svoje igračke nahitati u za to osigurane kutije. Osim toga, nekad joj dojde i poriv za brisanjem elementi pa me žica boba. Bob je pri nama istoznačnica za sunđer odnosno spužvu za pranje suđa. Čula je ona da mama često spominje spužvu, pa je s njom povezala i svog crtanog Spužvu Boba. Na njega treba dodati samo par kapi vode i sama kreće u akciju. Nevjerojatna je, pravo žensko, nema kaj. Već sad mi je od pomoći. Ljubi je mama.
I tak ja premećem po hiži već danima. I šizim jer se pravi rezultati skoro i ne vide. A to zbog jednog ormara koji mi kvari koncepciju. Makar je na gornjem katu i ne vidim ga, stalno mi je na pameti. Nedam se u rodilište dok god sve ne dojde na svoje mesto i točka.