Pozdrav fazi nejedenja

Da je prda loš jelec već sam vam nekad spomenula, no evo naglog zaokreta u situaciji i to otkak sam prije par dana počela braceku prilazit s žlicom k ustima. Skužila mala da vrag šalu bere, pa sad i ona zeva na sve kaj joj se dene u tanjur. Nema više zmuhlavanja za stolom i zbrčkavanja, jede se poriluk, zelje, mahune, sve bez prigovora na maminu kuhinju. Nemrem k sebi. Nakon tolkih meseci nagovaranja i moljakanja da osim piceka z juhe pojede i koju knedlicu, da uz majonezu napikne i komadić jajca i da tikvica nije tak odurna kak izgleda, gle čuda, detetu se otprl apetit.

Upravo je hranjenje deteta često izvor frustracija kod nas roditelja. Da bi se utješili osmislili smo kojekakve faze iz kojih deca ulaze i izlaze. Primerice šogorica je sa svojim klincem imala fazu pijenja mleka, i nikaj drugo taj mjesecima u usta ni htel staviti osim flašice s mlekom. I onda mu se jednog dana dogodil klik u glavi i počel je konzumirat i ostale namirnice.

Srećom naša faza nejedenja je prošla. Budući bjacek već sad zeva na svaku žlicu koju spazi u svojoj blizini, nadam se da s njim nebumo imali takve probleme, no nema garancije. Zato svi vi koji se mučite s klincima koji ne jedu, zaboravite avione, pajdaše, garaže i koje kakve fore kojima pribegavate nebi li vaše milomalo otvorilo ustašca za jedan zalogaj, recept isproban – rodite si još jedno, pa kad ovo postojeće čeljade oseti dašak konkurencije za vratom i tanjuri budu se praznili na vaše zadovoljstvo.

Iako bjacek još nije javno bacil rukavicu i prdu izazval na pošteni dvoboj, stvari se polako zagrijavaju. Zvečke koje smo za bjaceka zvlekli s dna kutije, a  na koje prda već mesecima nije obraćala pažnju odjednom su postale naomiljenije igračke. Dovoljno da ih on pogleda i već su predmet žudnje u njenim očima. Da ne velim da je njegova duda sve omiljenija igračka za nahitavanje po kući.

Bisera od prde ima svakodnevno, no pošto sam na knap s vremenom, popunila bum iduće retke s nekima pročitanim na internetu jer mi mozak u uvaj kasni sat više ne šljaka.

Jedan od njih glasi: pošto je decu stavila spavati, mama je obukla staru prljavu majicu i krenula farbati kosu. Baš kad je završila mackanje kose gustom, tamnom bojom i krenula čistiti zamazano lice iz dječje sobe začula je galamu. Uletela je u sobu i razigranu decu potrpala natrag u krevete uz strogo upozorenje. Nakon kaj je izišla iz sobe, začula je svoje trogodišnje dete kak drhtavim glasom pita stariju seku: Ko je to bil?

Ili još jedan, veli: Naviknut da bude u centru pažnje, Luka je bil malo ljubomoran na svoju sestricu. Roditelji ga jedan dan posjednu i objasne da im je stan postal premali sad kad je došla seka i da budu se morali preseliti. „Nema koristi, Luka će žalosno, seka sad već zna puzati pa bu došla za nama!“ …a evo i još nekih kratkih bisera:

1. Ne znam kolko imam godina, to se stalno menja. 2. Jako sam se uplašil kad se mama razboljela, mislil sam da nam bu tata moral kuhati. 3. Kad se mama posvađala s tatom prvi put sam videl leteće tanjure. 4. Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj. 5. Proljeće je prvo godišnje doba. U proljeće kokoši nose jaja, a seljaci krumpir. 6. Nisam kršten ali sam zato cijepljen. 7. Čak i dečki imaju za reči nekaj zanimljivo ako ih dovoljno dugo slušaš. I još jedan, na kraju, veli: Za djevojčice je bolje da se ne udaju, ali dečkima treba netko tko će im čistiti.