Pozdrav divnim danima

Mafija. Pojam je koji najbolje opisuje događaje unazad nekolko dana. Još uoči proslave prvog drugorođenčetovog rođendana prda i bjacek postali su klan. Ujedinili se u borbi protiv roditelja i mogu reči da su uigran tim od prvog pokušaja. Izbornik ili trener njima je stran pojam.  Bjacek je odma prihvatil igru. Prizor ovakav: on sedi za stolcom i jede, a prda sedi tik do njega, pod nogama mu na kahlici.On uzastopce nekolko put baci dudu  na pod na kaj ja počnem urlati nek to ne dela. Isprva nikaj, al kad shvati da mi to diže živac, prda onak neprimjetno, ali vrlo motivirajuće za bjaceka prasne u smeh nakon kaj ovaj ponovo ispusti varalicu na pod. Obadva se hihoću uglas iščekujući moju rekaciju. Eto kak je i to brzo došlo, već su počeli psine zmišljati i urote stvarati. Kad krenu s omertom, onda mi je i kraj blizu, mesto kartice teksta tjedno pisala bum si karticu normabela.

Spomenuta tabletica dobro bi mi bila došla neki dan. Zbog radi rođendana, po onom najvećem pljusku prdu furam na drugu stranu grada pa usput da bi kupile poklon stanemo u jednom trgovačkom centru. Tam gospođica pokaže sve novo kaj je naučila proteklih dana. Baci se na pod i pobriše pločice, pa onda visi s izložbenih košara, premeče bademe i ostalo koštunićavo voće jedan po jedan…a mama kipi i ključa i na kraju kupi mir jednim kinder pingvijem. Na blagajni novi val adrenalina jer mi objave kak nemam limita da bi podmirila kupljeno iako sam upravo prije izlaska internetom provjerila da je porodiljna crkavica stigla. Ok. Nije problem, odbežim po drugu karticu u auto, pa preskočim svih onih šestero ljudi koji srdito čekaju u redu da rešim svoje nebi li i oni obavili isto. I na kraju. Dojdemo do igraonice, a prda još ne izuje cipele već ispali ko iz topa: nebum ja tu ostala!! Ihhhaaaaj. Nazdravlje. I onda ti ostani kul. Nema druge nego okret, pa po pljusku opet u auto i vozi miškec doma.

Spuštanjem vanjskih temperatura došlo je i kod nas u spavaćoj sobi do nekih ozbiljnijih promjena. Svako tolko nas je za jedinku više. Kak u starim pričama kad li bi se ono sva čeljad u hladnim zimskim danima skupila oko toplog ognjišta tak se i naš broj povećava usporedo s padom temperatura. Ne pomaže ni opran i presvlečen topli poplun s Hello Kitty. Prda je našnjofala prazan bjacekov kinderbet u našoj sobi i sad, evo je svako malo, pa se ušvera na spanje. Odlično, presretna sam, umesto da nas je u sobi sve manje, kod nas kontra. No, bumo se po zimi bar bolje greli, kak piceki jedni kraj drugih. A i na plinu bu se prišparalo, sam bog, jer ko zna kolko bu pak taj koštal dok nas jednog dana prime v Evropu. Tak da, u međuvremenu, do 2013. kak vele da bi nekaj od toga bilo, valja još poraditi na širenju familije, za zlu netrebalo kaj ne treba jako radijatore hajcati 🙂

S prvim danom jeseni pozdravljam se s ljetom i hrpom divnih stvari koje ostavljam za sobom. Vreme je vrnuti se u radno okruženje i zato zbogom vi divni dani spavanja do kad je bjaceka bila volja. Zbogom izležavanju, pa našetavanju i razgledavanju izloga. Zbogom igralištima u prijepodnevnim satima, svim babama alapačama-nalukačama na vratima, natikačama i kratkim hlačama. Crtićima i španjolskim serijama koje nisam nikad pogledala, Oprah showu, njemačkim dvorcima, dokumentarcima i podnevnim vijestima. Zbogom i ranojutarnjem spremanju doručka, jen čas bu neko drugi to obavljal mesto mene, bar do vikenda.

Umesto toga stižu dani poslovnih rokova i šokova. Kuhanja, peglanja i pranja veša u noćnim satima. Odbrojavanja do vikenda, pa proklete nedelje i na novo odurnog ponedeljka. I tak se bu guralo iz dana u dan. Možda svemu tome ipak umesto zbogom poručim kratko tek doviđenja 🙂