Pametno ulaganje

Ulaganje ili investicija. Prema definiciji je to pojam s nekolko povezanih značenja u ekonomiji i financijama. U najširem smislu, investicija, odnosno ulog je akumulacija u sadašnjosti s nadom dobitka u budućnosti. Najjednostavniji primjer je uplata loto listića na kiosku. Danas. Pa onda do sutra navečer, do termina izvlačenja, kujete planove kaj bute s tim silnim novcima koji vam se nude na pladnju. Naravno, tih 7 od 39 ili kolko već brojeva nikad ne pogodite, no od ulaganja u bolju budućnost ne odustajete sam tak.

Ulaganje je i to kad svom potomku recimo kupite knjigicu koja bi mu trebala otkriti sve tajne kak savršeno nacrtati mačku, pasa ili pak kad svoje šakice istrenira do savršenstva – lik pauna u svom njegovom veličanstvu. Do svakog pera i flekice – do najzadnjeg detalja. Naravno, kad ste sad uložili u njega jednog dana očekujete da svoje remek djelo unovči i reši vam pitanje egzistencije i nadgrobnog spomenika kad već to vama nije uspelo godinama križajući listiće koji su se na koncu pokazali čistim promašajima.

Ulaganje je i to kad dete upišete u rukometni klub pa svaki put kad to trener zada vi s njim hodate na utakmicu, plješćete i navijate onak kak i ostatak ekipe v dvorani. Upravo to se dogodilo u nedelju. No, da sve ne prođe glatko, potrudil se bjacek. Nakon kaj su Kronikusi krenuli s svojim uhodanim programom, mali je briznul u plač. Nije mu se svidlo to kaj su dečki za ovu priliku uvježbali pa si je uha stiskal tak kaj su mu suze na oči tekle kak z kabla. I tak punih 30 minut. Nakon toga je bil izbačen s događanja, a ja sam nastavila s ulaganjem u prdinu budućnost, jer, zbog nje smo se na kraju krajeva i našli baš tu.

Mi žene svakodnevno ulažemo u sebe. Ovisno o dobu godine, naravno. Volimo jesen jer tad službeno prestaje period u kom brijemo noge i možemo se, sukladno vanjskim vremenskim prilikama, napokon transformirati u medvjedice. Bez grižnje savjesti. Žene hobiti kategorija je u koju spadamo mi ispod metar šumska jagoda. Nas redovito susrećete po dućanima kak skačemo pred policama jer nemremo doseći neki željeni nam artikl. Subotu prije podne i ja sam skakutala s namjerom da dohvatim, kupim i nestanem u vidu magle iz dućkasa kutiju dnevnih uložaka. Nakon prvotnog propinjanja na vrhove prstiju nije mi preostalo nego lagano poskočiti. Sve u nadi da me nebu niko videl.

– Kaaaaj? Nemrete doseći? Vam treba pomoć? – grakne jedna za mesoreznicom koja je šnitala 23 deke parizera.

Zemljo raspri se. Za pultom stoji dvometraš, koji reši moje probleme. Ispadne da je to na kraju bil naš gradski ginekolog. Doda mi kutijicu, ja se blago zarumenim, zahvalim i odjurim prema blagajni. Ali dobro, ak niko drugi, on mora razmeti moje potrebe.

Tog popodneva, valjalo mi je nakon četverosatnog hodanja po sajmu knjiga uložiti u vlastiti opstanak pa sednem s ekipom na neku klopicu u finu zalogajnicu. Krenem premetati po pederuši oko pasa u potrazi za sitnim kunama, pa dio toga kaj izvadim završi pod stolom, a dio ispadne na njega.

– ISSSuuuusss – grakne pak ova s druge strane stola, a ja se pravdam s glavom još uvek pod stolom.

– Pravilo pet sekundi, pravilo pet sekundi –

Izronim, a na stolu jedan tanašni primjerak iz kutije koju sam kupila tog prijepodneva. Ovaj put sam stvarno „uložila“. Doslovce. Svetski. Veselim se budućnosti iako se već sad pokazalo da nema krilca.