Osobni bankrot zbog viška kilograma

Nema veće ženske neprijateljice od vage. Ne u periodu od ožujka do srpnja, kad svoja zimom uspavana i dobrano potfutrana tjelesa pokušavamo svim silama stesati da bi u badiću izgledale bar donekle pristojno.
Nema veće neprijateljice trudnici od vage. I medicinske sestre u ginekološkoj ambulanti.
– Oooo, pa dobro to vama ide – naglašava dok malim prstom prebacuje utege jednog za drugim u jednu stranu. Ko da to i sama ne znam! Makar me pitala prije neg sam zakoračila na „gaduru“ kolko imam, opet mi je „dodala“ tri kile više nego sam joj rekla. Ne uvažava ni moja objašnjenja da sam zapravo samo niska. Zakaj ne hvali moj savršeno dobar tlak ili krvnu sliku?!? Srećom se nakupljeni kilogrami ne čitaju na razglas. Ne bi bilo loše, za „motivaciju“ svakoj, izraditi mjesečnu tabelu i okačiti je u hodniku. Pa kad idući put bude moj red, da s ponosom objavim svim prisutnima da sam u samom vrhu. Pobjednica osvaja nagradu u butiku – pekarskih proizvoda. Krafne u njenoj težini 
Gruntam u sebi: idući put na pregled idem u japankama i lanenoj košulji, pa da vidim dal bu mi na račun majice i cipela pribrojala tri kile. Uostalom, zakaj doktori nikad ne propisuju odgovarajuću visinu nego samo znaju pametovat kak bi trebalo skinut kile. Nisam još čula da su ikom propisali da bi mu koji centimetar više dobro došel!
Stvar koju nakupljanje kilograma u trudnoći vuče za sobom je nabavka garderobe. Istina je da se za tih nekolko mjeseci ne isplati ulagat velke pare u krpice, no, s druge strane, u ormaru se teško nađe dobar komad odjeće koji bi pristojno obujmio tijelo u tim sretnim danima isčekivanja.
Pošto sam iz prošle trudnoće u plusu nekih pet kila za nove trudničke traperice izbrojala sam točno 350 kuna. Prava sitnica. Nije ni čudo da je u Lijepoj nam našoj 30 tisuća ljudi pred proglašenjem osobnog bankrota. Brojka je definitivno preumanjena. Ili su brojali samo trudnice.
Spremamo se na krstitke. Budući mi se višak nekak naravnomjerno koncentiral u gornjem djelu, treba mi i novi grudnjak. Stari me španaju pa ovisno o kutu gledanja izgledam ko kulenova seka. A teško i dišem. Kupujem ga uglavnom u istoj trgovini. Opet prava sitnica. Samo 215 kuna. Ne bi bilo ni tolko bolno da trgovka, dok isprobavam veličinu koja mi trenutno odgovara ne dobacuje s blagajne: pa vi ste nekad nosili 80!?! Ko da to i sama ne znam! Rolete padaju, magli mi se pred očima. Gdi sam? Ova je trgovka u dosluhu s sestrom iz ginekološke ambulante. Provlačim karticu i odlazim bez pozdrava.
Za krstitke spremna. S obzirom na uloženo, idem samo u trapericama i grudnjaku, nek se vidi raskoš. Srećom na jesen je sve gotovo. Samo da prije ne budem prisiljena proglasiti osobni bankrot.