Osmijeh je važan za slučaj opasnosti

Nakon kaj sam vam ukratko spripovedala kak me se dojmila Kanada nemrem a da se opet ne vrnem na onaj dio puta u avionu. Uvjerena sam da se velik dio ljudi nekak nelagodno oseća u toj limenoj škatulici bez obzira na to kojeg reda veličine ona bila. Oni koji vele suprotno, uvjerena sam da nemaju sve daske v glavi jer se to čudo malo-malo počne podrhavati, a onda misli krenu svakam.Moje su se uglavnom stalno vrtile oko broja metara kolko smo bili ponad zemljine površine i kojom brzinom se vozimo, a vozili smo se povremeno 1103 kilometra na vuru. To je najviše kaj sam uspela registrirati, dalje sam sklopila oči i pravila se da spim.

Ne znam samo kak neko more reći da se u tom prevoznom sredstvu more opustiti. Mislim. Onaj koji prvi put sedne u njega napunil bu gaće i dost bu mu života dok ovaj još ne odrola svoje po pisti. Jerbo kaj. Dok se ekipica smesti, kufri pospreme na svoje, e onda kreće onaj zabavni dio u kojem osoblje izvodi kratak igrokaz. A igrokazu je tema: kako se ponašati u izvanrednim situacijama koje podrazumijevaju pad ili požar aviona. Prvo pokažu kak moraš biti vezan, a onda uslijedi najbolji dio kad simuliraju kak i na koji način ispadaju maske s kisikom uz bitnu napomenu da u tom slučaju ostanemo potpuno prisebni i prvo sebi stavimo masku, a onda isto učinimo s djetetom. Osoblje naravno sve to izvodi širokog osmijeha koji im ne spada za vreme celog leta.

Još se bolje zabavljaju oni koji sede pored izlaza za nuždu. Ti pak budu kratko izbrifirani kak postupati ukoliko avion pada pa onda o njihovom ponašanju bude ovisno od 100 do 500 duša jer je baš pored njihovog sica izlaz za nuždu. A ta bi nužda bila jaaaako velika u tom slučaju. Sreća moja da me ni na jednoj od sedam dionica nije zapala takva obaveza jer bi to bil ipak prevelik teret za moja leđa. Ovak mi je bilo preveć kaj su me moji suputnici, ovi mali i naivni, a iskreni do bola, non stop „spuštali na zemlju“. Nakon tog igrokaza, ko si nije zapamtil ili nedaj bože razmel kaj je stjuardesa rekla kak se ponašati ako dođe do otvorenog plamena, onda se u svakom sicu nađe šalabahter, gdi je sve to lepo nacrtano, onak pravo, za dudeke. Lepo se vidi da ako avion opadne na vodu, onda se raspru tobogani na koje ljudi iskaču. Hm. Dobro, sve mi je jasno i taj papir ne treba pri svakom novom letu pomno promatrati. Sve smo to već vidli i sve već znamo!!! Ali, bjacek inzistira i u svakom novom avionu znova prelistava i zapitkuje. Njemu je to baš zabavno i zanimljivo, dojmil ga se avion koji pluta i tobogani nalik onima u zabavnim vodenim parkovima.

–         Kaj se dogodi dok avion potone u vodu? – pita.

–         Paaaa, ovaaaaj, nadam se da to nebumo nikad doznali – na kratko ga uspijem omesti crtićem i skrenuti s teme. No, tek na sekundu.

–         Znam!!! Onda se svi utopiju!!! – grune on slavodobitno uz osmijeh od uha do uha. GULP!!!