Opća kultura na sve nižim granama

Kad god mi ponestane inspiracije za pisanje dovoljno mi je uputiti se prema bolnici. Već na parkingu imam temu. Ovog sam se ponedeljka uvjerila da je vreme kavalira daleko iza nas, ali i da je nekad zbilja iluzorno očekivati da bi mi žene, koje slovimo za pripadnice nježnijeg spola, imale ikakve povlastice i privilegije pred onima „jačeg“ spola.
Da je pronaći parking ispred bolnice nemoguća misija poznato je, no da je zbog četri kvadrata asfalta za parkiranje limenka moguće gotovo dobiti batina nisam ni sanjala. Ponedeljak ujutro. Krenula ja obaviti neke pretrage koje su mi prepisane. Idem autom da se čim prije vratim doma. Nadobudno krećem u potragu za rupom u koju bi mogla ugurat naš Hyundai. Na glavnom bolničkom parkiralištu klizim metar po metar u nadi da bu se baš u tom trenu neko od parkiranih odlučil maknuti. I zbilja, na nekih desetak metara, frajer ulazi u citroen i oslobađa mesto. Iz kontra smjera dolazi auto s kojim se mimoiđem. Stanem i uključim sva četri, kad u tom trenu, taj isti koji je upravo produžil pored mene, vraća se natrag, spušta prozor i „uljudno“ saspe na mene celi niz pogrda: kaaaaaj jeee, kam ćeš ti??? – bahato se krevelji. – Evo tu levo, isto kam i ti – odgovoram. – Nemoj da ti ja pokažem kam da ideš – veli mi…onak hrabro, iz auta, dobacim mu da nisam škrtica i da bum si pošteno platila tri kune za sat vremena parkiranja i da nije vredno nekoga ubiti zbog parkirališnog mesta pa produžim. U tom bi trenu najradije odglumila lažne trudove samo da dokažem idiotu kaj je u stanju izazvati svojim neljudskim ponašanjem. No, kreten kakav je, koji se tak nekaj nije ustručaval izvesti ni pred očima vlastite mame ili punice koja je sedela na suvozačkom mestu, vjerojatno nebi registriral posljedice.
Srdita i besna auto parkiram na plaćenom parkingu. Neš’ ti troška od tri kune. Šteta da nisam zapamtila broj tablice simpatikusa pa da ga objavim ovak javno, čisto ko upozorenje kojeg se manijaka na parkiralištima valja kloniti. Tu netoleranciju naspram spolova ne kužim. Neki očito nisu učili osnove kulture? Vjerojatno nisu upoznati na vreme s najosnovnijim lekcijama, s godinama prošo voz pa tak nekulturni hodaju svetom.
Još mi teže pada kad vidim kak se neke pripadnice „nježnijeg“ spola hladno i kukavički odnose jedne spram druge. Odma nakon situacije na parkingu uputim se u ginekološku čekaonicu. Stolice popunjene do zadnje. Uredno pozdravim jer tak su me učili dok sam bila klinka. Odzdrave mi tek dva poluglasa. Tu sam tek usput da pokupim komad papira. Pošto nema ni jedne slobodne stolice, stanem pored vratiju na kojima štampanim slovima piše TRUDNICE IMAJU PREDNOST. Baš. Ili gospođe koje su zasele na stolce poput kvočki ne znaju čitati ili ni njih niko nije učil kulturnim osnovama. Osvrćem se po čekaonici u nadi da me ipak negdi čeka slobodno mesto. Sve odjednom imaju nekog posla po torbicama ili pak s velikom pažnjom proučavaju letke i zdravstvene kartone. Na istom zidu samo par metara od mene oslonjena još jedna u drugom stanju, s trbuhom prek zuba, ali ni na nju niko ne trza. Šmugnem k sestri čim se otvore vrata. Lepo piše da trudnice imaju prednost. Pri izlasku me neke odmere pogledom punog prezira zbog mog upadničkog čina. Nemoguće da ni jedna od tih nije bila u mojoj situaciji. Ako pak nije, jednog dana vjerojatno bude. E onda bu došlo mojih pet minuta, mislim si.
– Ne fermam više nikoga, makar se od muke rušili i porađali pored mene – odlučna sam dok psujem u sebi one koji su me odgojili da se ponašam ko ljudsko biće. Ni prda nebu prošla bolje jer jabuka ne pada daleko od stabla. Tu i tam bu pomogla starijima preći prek zebre, nudila pomoć slabijima od sebe, pa i oslobodila stolicu trudnici u čekaonici, a onda i mamu zazvala u psovkama u nepristojnim i neljudskim situacijama.