Odvikavanje i navikavanje

Da lenost boli jafkala bi kaj bi me čuli na Vratima Jadrana, a mislim na ona odmah iznad Rijeke. Eto, tak bi strašno vikala. Svaki tjedan ista priča. Sreda navečer i prazan papir, pa si kao nekaj natipčem i šibnem na mejl i prepravlam vjutro na poslu. A lepo veli moj urednik da počnem f pondelek. On ne razme zakaj si navek ostavim takvu obavezu za kraj, dok mi cajger lupa nad glavom kak kozi nož za vratom pred klanje. Ali, to je svojevrsni gušt. Utrka s vremenom. I opet, kaj da se primam nečega prije reda? Ostavi za sutra sve kaj moreš napraviti danas. Dojde meni inspiracija svako tolko, ali tema ili nije primjerena za objavu ili nemam papira za zapisati. Neki dan čuh kak sve više dece ima potrebu za logopedom jer ne da ne znaju pisati, nego se ne znaju spominjati. A ne znaju se jer se doma sve manje spominjamo. Jer se jedni s drugima tipčemo dok maltene sedimo za istim stolom. Zamislite si da jednog dana nestane struja, zgasi se televizor, telefon ne dela, ko za vraga spraznila se baterija na mobitelu, a punjač za laptop ostal vam je na poslu. Koma, kaj ne? Kaj bi onda? Prvo bi puhali jedni na druge srditi jer niste u mogućnosti svoj dan upotpuniti kak to običavate. Navike su grda stvar. Nekih se nikak rešiti. Odreči se pušenja nije neki problem ak se jednom za svagda sami u dogovoru s sobom odlučimo reči ne cigaretlinu. Flasteri i čudotvorne žvakače ne pomažu neg pražnjenju novčanika.

• Jeeeee, pak sam vam ja negda pušil tri škatule dnevno, onda sam se tog zla ostavil i sad se puno bolje osećam. Hitite to zlo kvragu kaj vam to treba – slušam tipa kak deli pamet bračnom paru koji je na blagajni svoju nabavku začinil s pet škatuli za nju i celu šteku za njega otrova. Ljudi idu doma kiselih lica, jer ih of još špota z reda. Posle bitke svi su generali pa tak i taj koji je najenput doživel preobrazbu i sad je glavni savetnik kom treba i ne treba.

Najgore od svega su neke situacije u kojima se do dan ranije niste mogli zamisliti bez te neke navike. Primerice opet cigarete. Kak bi si seli na kavu i kam bi z rukama? Ili, kak sad nakon kaj se počistila kupaona i usisal boravak te je svaka igračka vraćena na urednu od prašine obrisanu policu sesti na terasu s zasluženom šalicom kave, a bez isto tolko zarađene cigarete? Ili pak dok nekoga čekate, kak bi sad tu stajali sami, a s cigaretlinom nikad nisi sam.

Istovremeno, taj koji se rešava navika mora biti spreman i na hrpu provokacija od strane dušebrižnika koji vas nabrkavaju da odustanete jer bute svejedno pokleknuli prije ili posle te se uzalud i bezveze patite i glumite čoveka od reči kad to niste. Fućkaš karakter koji nije labilan, tepaju takvi.

Svako od nas rob je nekih navika. Evo da vam otkrijem,  želim steči jednu gadnu naviku – da tipkam kolumnu ponedeljkom ili bar utorkom, to bi bila baš onak fajn navika.  

Natipkah se, a moja šalica s patkicom još je prazna. Kidam u nju mam ubaciti 1,5 žličicu nesa, pol žlice šećera, 2/3 napuniti vodom i ostatak mlekom. Protiv nekih se navika ipak ne splati boriti.