Novčana naknada za mamovanje

– Da mi je bar svaki put kuna dok se moram dići s kauča i ispuniti svaku vašu želju i potrebu – grmim ja neku večer nakon kaj sam se baš fino, posle, kladim se polumaratona tog dana odrađenog po kući, napokon sela i odlučila protegnut noge. Baš u tom je trenutku, dok sam ja spuštala stražnjicu na finu toplu dekicu, bjacek složil izjavnu rečenicu koja me hitila z takta.

– Ja bi pil soka –

Da stvar bude gora, prdonja je neki dan savladal slaganje soka vlastitim snagama, ali, kad je već mama stalno u điru, onda je zgodno da se nju još malo angažira i iskoristi.

– Dobro, jel nisi ti to mogel poželeti dok sam ja još bila u kuhinji nego baš dok si sednem. Da svaki put dobijem kunu sad bi već imala tolko da bi si mogla kupiti lepog auta i z njim se voziti od podruma do tavana pa iz fore delati krugove po kući. Zela bi kabrio kaj bi bez pardona mogla usput skupljati zmazane čarape i gaće i slagati kakao! – objašnjavam dok se vlečem prema kuhinji. Bjacek se, dok ja bauljam i nahitavam se s čašama diže i premeće po kutijama s igračkama.

– Gdi je ona kasica prasica? – priupita prdu koja ga ne doživi kak crno pod noktom. Premetanje potraje, a meni već rastu lasi na glavi jer to samo znači da bum opet imala posla za njim sve vratiti na mesto. Da, nažalost, još smo neodgojeni i izvlačimo se dok treba reda delati za sobom, ali strpljen spašen, nekad bu i to došlo na svoje.

I dok se ja vraćam na kauč u nadi da bum ovaj put uspela presedeti u komadu tri minute, evo njega za menom. Dok spuštam čašu na stol, on pored nje ispusti dve kune.

– Evo mama, za sok, a onda mi moreš namazati i lino ladu na kruh – ispali malac genijalac. I onda kaj bum, lova je lova, iako doduše nije uvek sve u lovi, nego nekad i u nekretninama, ali bolje kuna nego lego kućica kojoj je osobno vlasnik.

Okret na desno pa mu ispunim još jednu želju. No, dok se vratim kune su već pospremljene opet u kasicu.

– To bu mi za drugi put – obznani pa zazvecka s kasicom.

U međuvremenu, prda se slekla i jafče pred kadom da joj pustim vodu jerbo si malo detešce nezna poštelati omjer vruće-hladno. Pa nebudi lena, eto mene pri kadi. Nonšalantno se nagnem prek iste, kad odjenput noga mi se posklizne. ŠUUUUUUUS. Lupim glavom, svom težinom, s metar i pol direkt u pipu kak sam duga i široka. Prizor skoro kak iz crtića, samo su falele ptičice da lete okolo glave mi.

– Ko je to opet napravil poplavu u kupaonici? – ton mog glasa dok se prizivam k svesti vam ne moram dočaravati…

– Evo mama, još dve kune, za to kaj nisi pazila i kaj buš obrisala pod da ti se ne dogodi opet –

I? Kaj bi mu čovek rekel? Slatki kak greh, a pametan na krsnu kumu.