Nova faza pred vratima

Kak da smo se jučer otpremali prvo jutro u vrtić, a evo neki smo dan ostali i bez prve gornje jedinice koja je prvi vjesnik da su školske obaveze pred vratima. Za koji tjedan na kućnoj adresi očekujem kovertu s pozivom u kojem stoji kad se i gde prda mora nacrtati da bi ispitali jel je spremna za sesti u klupu. Da spremna, ona jedva čeka. Jedva čeka!!! Bogec moj, ni ne zna da je s ovim najbezbrižnijim danima života gotovo.

Od jeseni bumo pisali zadaću i učili. Nemrem si zamisliti da smo već do te nove faze došli. Nekih nam je faza i fazona već pomalo dosta.

–         Jedva čekam dan kad bute sami išli spat, a ja i mama bumo mogli bez pardona pogledati kakav film ili odslušati neku informativnu emisiju na televiziji – srdi se mili jer je i opet njegov red da prilegne s nejakom čeljadi i odleži kojih pola sata do sat dok oni ne zaspu. Uglavnom se taj kojeg tu večer zapadne takva obaveza zbudi idućeg jutra na istom mestu, a plan da pogledamo neki igrani film i opet je opal u vodu.

I tak oni nas veslaju, iz dana u dan. Nije da baš uvek popustimo, nekad i mi teramo mak na konac pa se moraju sami oblačiti i svlačiti, prati si zube ili pak spremati igračke. No zbilja, ujutro dok vreme neuobičajeno brzo prolazi nemam vremena čekati još deset minuta da bjacek izuje levu pa ju pravilno smesti na pravu nogu. Kak nebi čovek ponorel dok u ranu zoru ona nije zadovoljna kombinacijom koju sam joj ja za taj dan pripremila. Plisirana suknjica još je uvek broj jedan na listi top odjevnih predmeta iako se mama sve više koristi izgovorima ne bi li djetešce u hladno zimsko jutro zakoračilo u toploj trenirki.

–         Danas je klizanje, to znači da, kak su tete rekle, moraš imati tajice ili trenirku – velim. Prihvaćeno. Bez prigovora. Jer, ak su tete tak rekle, onda je to zakon. Sam bog se uvek nekakav izgovor najde kojeg oni još rado progutaju.

Bjaceka je lakše kupiti s kakvom žvakom ili kikićem. Kak rastu tak i mi roditelji moramo biti domišljatiji u ophođenju i nadmudrivanju s njima. Za sad je još uvek pobjeda češće na našoj strani, ali sve mi se viši čini da je točna ona da mala deca piju mleko, a velika krv. Pa, ne preostaje nam drugo nego i to proveriti.