Noć kad i mame dojdu na svoje

Vražje reklame. Sve kaj prebeži prek ekrana im treba. Iako su unatrag mesec dana povodom rođendana nadobivali opet čuda, baš taj power ranger bi mu trebal u kolekciji.

–         Buš mi to kupila mama za drugi rođendan? – pita bjacek.

–         Kaj buš čekal, piši deda mrazu, on bu prije došel pa buš prije dobil – posavjetuje ga prda na kaj on pozeleni.

–         NE!!! On to NE ZNA kupiti, neki dan dok sam mu pisal za Božić da mi donese Buzza i Woodija, onda to nije znal najti. Mama uvek zna – objasni on srdito pa još jednom od mene zatraži potvrdu da sam shvatila i da bum mu želju ispunila.

–         A možda je problem bil u tome da on nije znal pročitati tvoju želju jer ti ne znaš pisati? – pitam . Odgovor negativan jer to u njegovoj percepciji uopće ne predstavlja problem. On jednostavno nema vremena za takvo kaj. Uvek mu je prvo na pameti guranje autića ili popravljanje već strganih.

–         Baš si zločesta mama –

–         Znam, mame su zato da budu zločeste. Skoro kak veštice – poučim ga.

Danas sam napokon na svojem. Noćas si morem dati oduška i ne ustručavati se. Jedino kaj me muči je da v ovoj našoj lepo ravnoj Podravini nigde nemrem najti pravu poštenu domaću tikvu. Ove po šoping centrima me ne zanimaju, te su došle od nekud od kud i običaj koji smo prihvatili. A ko ne zna, onda nek zna, običaj dubljenja tikvi zasnovan je na irskoj legendi o kovaču Jacku, koji je bil navodno jako domišljat i škrt. Jedna verzija veli da je prevaril vraga tak da mu je ponudil dušu u zamjenu za kupicu. Nakon kaj se vrag pretvoril u novčić da bi ovaj platil cugu, Jack ga je brzo strpal v žep u kojem se, ko za vraga, našel križ. Vrag je, pogađate, moral ostati do daljnjega v njegovom žepu. Tek nakon kaj mu je vrag obećal da deset let nebu iskal njegovu dušu, of ga je, zbilja, zvadil z žepa. Prešlo je deset let i Jack ga je pak preveslal. Prosil ga je da mu doda jabuku z drva na kojem je pak nacrtal križa pa ga of opet ni mogel vloviti. Kad je Jacku otkucala zadnja vura, nisu ga zbog raskalašenog života šteli v Raj. Na vratima pakla dočekal ga je, ni manje ni više, onaj isti vrag i natrag ga poslal f kmicu, a da ga se reši, dal mu je žerjafku vuglena. Jack je v žepu pak imal spas, komad tikve. Zdubil ju je i v nju pospravil žerjavku. Od tad on luta mrakom z izdubljenom tikvom v ruki. Jack je postal simbol proklete duše koja luta između svjetova. Setili ga se bumo zutra na ranje svi mi koji noćas zajašimo metle i prepustimo se bez razmišljanja i kočnica ovozemaljskim užicima.