Muke po pelenama

Dok mi glava zuri u konzervu, a nepce uživa u okusu mesnog nareska kolega za leđima zločesto komentira: papamo fino i masno?

–         Je neg kaj, pak je sečanj, nebumo valjda jeli brokulu koje sad nema -Pazim da se uvek hranim sezonski. Sam bog pa je nareska na polici uvek bez obzira na godišnje doba lako najti. Pajceki su uvek IN.

Domaći špekec je prošlog vikenda došel s dimljenja i sad ponosno viši na našem tavanu. Malo smo ga recnuli, onak za ocjenu. Dobar je, slani taman.
Neke su se moje frendice hitile na ispunjavanje novogodišnjih odluka, hoblaju se i skaču po raznim sportskim aktivnostima. Rezultati su vidljivi pa s ponosom oblače za broj manju majicu. Sarmice na leđima vidljivo se tope. Zavidim im, ali još uvek čekam. Dok sneg okopni onda se bum ozbiljno pohrvala s tim problemom. Nekak mi se sva obleka po meni počela loviti. No, čini mi se da je ipak u pitanju ono malo đubre Kalorija za koju vele da se zavleče prek noći u ormar i svu garderobu smanji za dva broja. Ak ju ja vlovim idući put pri poslu visela bu na tavanu skup s one dve table koje nam valja rešiti do dolaska toplog vremena. Nemrem protiv sebe kad mi je tak fino mljackati. Da se bar ta volja za žvakanjem oće skopirati na decu.

Polako, ali sigurno okrećemo novu stranicu u bjacekovom življenju. Neki se dan zmislil dok je zišel z auta da oće iti pišat. Drito z dvora na zahod. More!!! Posednem ga. Protestira protiv pelene. Neće ju više ni videti. On bi gaće s Miki Mausom. Ajd, nek mu bu, bilo bi i vreme da se sprijatelji s kahlicom pa da nuždu počne obavljati pred televizijskim ekranom. I uskoro igra počne. Sad se svlači pa se oblači, pa malo kahlicu vleče po sobi jer mu baš zgodno dojdek kak lojtra. Svako tolko zapitkujem jel mu treba pišat. Ne. Ne. I opet ne. Naravno, međunožje uskoro biva mokro. Nova garnitura gaća s Mikijem i štrampli stiže iz ormara. Za koji čas, opet ista slika. Uffffaaaaa…ok…nije to strašno, malo se zvrti u vešmašini i bu kak novo. Presvlečen u friško začas se opet uprasi. Ajmo isponova…treća garnitura. Ide nam, nema kaj. Onda se u jen čas zagubi, evo ga, viri ispod stola. Nakon kaj se iskobelja veli da mora pišat. Ja presretna. Žurim se svleči ga. Kad ono, prst propadne u nekaj mekano. O sveta kraaaaavo. Imam kaj videti. Simfonija mirisa proširi se u tren. Strava i užas. Odma s tim gaćama i štrampljama u kantu, viče Mili. Je, pak nije to pelena, malo bumo zastrugali, zvrteli u vešmašini i bu kak novo. Pa ovakva bu se situacija ponovila još sto put…svaki početak je težak, a samo uporni stižu do vrha.