Mama je postala nevidljiva

Došel je dan kad je mama pala u drugi plan. To je to. Nema više povratka. Mamine se reči više ne čuju, njena vika sve slabije odzvanja u dječjim glavama. Sve  zato jer je Prda od neki dan postala ponosna vlasnica mobitela. Ne zato jer je to njen hir koji se mora ispuniti na njeno inzistiranje jer svi u razredu imaju to osim nje, nego jer je mi je tak stalno dostupna za vreme koje provodi sama doma prije i nakon škole. No. I ona se na jen-dva pretvorila u zombija čim je primila to čudo tehnologije v ruke. Onak kak vidite nas velike da hodamo po ulici i ne doživljavaju svet oko sebe jer su totalno zadubljeni u taj komad plastike i nekaj metala koji im predstavlja celi svet, tak zgleda i ona. Sedi na kauču i tipče.

– Bok teta Ivana, puno te volim – pa na to još prihefta i nekakvog smajlića. Drugu poruku koju pošalje na mamin broj na kraju teksta ukrasi s kakačem.

– Ostavi taj mobitel, napiši zadaću i malo se poigraj s bjacekom – ponavljam ja po sedamnaesti put za redom, na koja ona uopće ne reagira. Tolko ju je zelo. Tek kad pripretim ozbiljno da bu njen novi prijatelj završil u kanti i otputoval prema Piškornici, e onda se malo skubicira i odloži ga – na punjač. Za koji čas, uređaj zatintilinče.

– Došla ti je poruka – upozorava ju bjacek. A pošto je taj zvuk nalik drogi za naše uši, evo je već začas pri punjaču gdi pregledava ko joj i zakaj baš sad smeta.

Bjacek je malo zavidan, no i on uspije uloviti koju minutu za igranje na mobitelu nakon kaj ja ponovo pripretim s jednosmjernim putovanjem uređaja prema Piškornici.

Bjacek je iz dana u dan sve zabavniji lik.

– Zamisli, taj Goran, on celo vreme spi i ništ ne čisti – izjavi neki dan za šetnje gradskim ulicama.

– Koji sad pak Goran? – priupitam zbunjeno jer nisam to ime registrirala do sad ni iz jedne mu priče.

– Pa Goran, čistač akvarija – odgovori on i ne pomogne mi ni malo u rješavanju zagonetke.

– Hana i Brzi imaju Gorana, on za njima čisti, ali uglavnom ne čisti jer se celo vreme skriva ispod lišća. Jako je spor, ali nije puž nego je isto ribica – objasni još malo.

OK, onda shvatim priču, Goran je ljiga koja je kupljena da  bi delala reda za zlatnom i crnom ribicom. Zaključimo nakon svega da bi i nama doma dobro došel jedan Goran. Ali, ne dolazi u obzir ak se bu skrival poput ovog lenog i pospanog Gorana.

– Jelda da sam ja onak malo buckasta? – pita me prdina frendica koja je tek zakoračila u osmu godinu života.

– Bože sačuvaj, kakva buckasta, pa taman si kak treba biti, sve je na svom mestu. Nemoj da te više čujem da si tak nekaj pomislila – pa joj otkrijem svoju najnoviju, taktiku – dijetu koja mi je jedina do sad uspela.

– Ninja dijeta, jedeš sve, ali paziš da te niko ne vidi J