Mali princ pravo je savršenstvo

Napokon smo dočekali i malog princa, a dok ovo tipkam navršava i punih tjedan dana. Kak vreme leti! I mama se već dobro oporavila. Nekak ovaj put sve ide brže, ali i mora jer sad nema vremena za celodnevna izležavanja pred telkom i naceckavanja do mile volje. Prda traži svoje, a i mališa ima svoje prohtjeve, mama bu zbilja morala dići svoju potenciju na dodatni kvadrat za koji dan. Za sad je sve još dobro uštimano zahvaljujući baki koja nas spašava u ovim prvim danima kuhanjem, pranjem, peglanjem, pospremanjem i ostalim brojnim kućanskim obavezama.
Neću vam opisivati kak je to sve prošlo jer sam svoja iskustva s prvog poroda donekle prenesla u prošlom broju, a i na dobrobit svih onih ženica koje još moraju iskusiti ovakvo veselje bolje da skratim priču. Važno da je prošlo, a sad dok razmislim u rikverc, pa nije ni tak dugo trajalo, stoji u knjižici 5,5 sati iako se meni činila cela vječnost. Moj stajling u početku je još mogel trpeti svaku onu kapljicu koja je iz vrećice mi iznad glave kapala u žilu, ali onda sam se u jednom momentu skroz pogubila i ni traga ni glasa od hrabre mame koja bi tražila da pojačaju dozu. Čak sam u jednom trenu zavikala upooomoć tvrdi mili. Naravno, ne verujem, to nije istina 😉 Sreća moja da su mi oči još uvek na mestu jer sam se u jednom trenutku splašila da bi mogla ostati i bez njih. Sve je opet završilo kolektivnim tuljenjem nakon kaj smo malog princa ugledali na danjem svjetlu. Savršenstvo koje se teško more rečima opisati, a pogled na njega sve bolove i muke potiskuje u zaborav. Nažalost, ne zadugo jer kad euforija i adrenalin popuste, na scenu stupa onaj bolniji dio priče. Recimo tek tolko da se stanje nakon dvodnevnog plakanja po povratku iz bolnice svakodnevno popravlja.
Princ je još u trbuhu imal običaj mamu naguravati i lupati, kaj od prde nisam gotovo ni doživela. Nisam navela da je nasljednik loze pravi mali king kong, rodil se s samo par grama manje od četri kilograma, a već se nakon trodnevnog boravka na kućnoj adresi potfutral za dodatnih 300 grama. Samim tim i usisni kanal mu je nekolko put jači nego li je bil u starije seke. Svaki put za hranjenja mama skida sve svece s neba, a nožni palci već su od pomisli da detetu treba dati jesti u skvrčenom položaju. Gutam suze, ali ne odustajem, zamišljam da bi mi zbog pretrpljene patnje i boli na račun mogel sesti kakav poticaj od države zbog pokušaja održavanja nataliteta. Ipak, nije to tak ni loše, dok mali zagrize „gore“ bol koju osećam „dole“ gotovo je isčezla. No, dosta o mojim mukama. Sad im je već skoro došel kraj, a mi bumo za koji dan već vani u šetnji.
Prda sve podnosi ko prava velika seka. Dočekala nas je s velikim osmijehom kojeg još uvek ne skida s lica kad ugleda svog maloga bjacu. Ima ga rad, barem za sad  Ni traga ljubomori, puse padaju bez naknade, a svako tolko mora ga i primiti za ručicu. Čak je spremna s njim podeliti i svoju dudu varalicu s ružicom od koje se ne razdvaja. Ipak za neke ozbiljnije prognoze još je prerano.
Tata na kvadrat ovih je dana zapravo najhebenija stranka i zato mu evo javno, nek svi znaju, skidam kapu. Dok ženica leži i tu i tam iz čista mira pod utjecajem hormona iz nikakvog razloga krene ronit suze, on bez pogovora ispunjava sve njene želje. Uz to još pere dvije guze, premata, oblači, podriguje, a na kraju svega još animira i zabavlja starije čeljade. O tome da je glavni ekonom koji nekolko put dnevno obilazi dućane suvišno je i govoriti. No, nebumo ga puno falili, kaj se ne pokvari 
I na kraju, hvala svima na čestitkama, kojim god putem stigle, zbilja su nas razveselile. Do čitanja idućeg petka, mama na kvadrat ide još malo babinjat.