Mali bankari i njihove kune

Došla nam je i ta koverta. Sad i službeno znamo datum kad se prda mora odazvat u školu da provere jesu’l joj sve daske na broju. Da bi joj prispodobila kam bu to ona na jesen i išla otfuram ju nakon vrtića do zgrade u kojoj joj ne gine provesti ako bu sreće najmanje osam, a ako nebu i koju godinu više života.

Prvi dojam mora biti kak treba pa se prije samog ulaska u zgradu zaustavimo na obližnjem školskom kiosku i počastimo grickalicama u obliku čipsa. Bjacek je također u pratnji. On se ogrebe za šećernu trakicu od koje na sam pogled ispadaju sjekutići.  Odma mu se zdopalo, mam bi i on f školu i to mam z prdom f klupu. Zdopadne mu se činjenica da bu si prda, ak bu imala kakve kunice,  sama na tom kiosku mogla kupovati ono kaj bu htela, bez maminog prigovaranja. I on bi mam potpisal da bu od jeseni školarac. Prodal bi se za jednu slatku štangicu. Moj bankar. Neki je dan na blagajni za menom pokupil ostatke od točno sedam kuna pa sad celi tjedan razmišlja kak ih rasporediti i uložiti tu silnu količinu novaca. Stalno ih premeće po žepima pa je kovanica z medvedom non-stop na poiskanju. Prva mu je ideja bila kupiti si lopticu s automata u kojoj se skriva neka simpatična i pogađate, vrlo kvalitetna, a beskorisna igračka koja bu ga zanimala tolko dok mama i tata ne posrću kavu. Ali, s obzirom da ga mama neće otpelati do aparata, onda krene razmatrati drugu opciju. Zamišlja da sad s tih par kovanica more kupiti svaku igračku koja mu se zdopadne. Ne jednu, nego čak više komada njih.

Deca su pa nemaju baš nikakvog osjećaja kolko kaj vredi i ne znaju da kune ne padaju z neba. Odlučim mu dati priliku za dodatnom zaradom, a sebi i milome skratiti muke.

–         Ak ideš sam spat dobiš još pet kuna – ponudim. Malo ga zagolica moja ponuda no glatko odbije. Nije pet kuna dosta, ipak je stiskanac s mamom ili tatom pod dekicom u mračnoj sobi vredniji od toga.

–         E dobro, onda daj ti meni pet kuna ak očeš da ja idem s tobom spat – jeeeee, svakaj sam si ja zamislila. Tek na to ne pristane.

OK, organizirali bumo kasicu prasicu pa bumo uveli neka godinama im primjerena pravila. Iznošenje smeća, pospremanje sobe, prostiranje veša, trpanje suđa u perilicu. Svaka ta radnja nosila bu određeni broj bodova u kunskoj protuvrijednosti. Pa si budu drugi put zgruntali dok budu v dućanu samo tak ubacili lizaljku ili čokoladno jajce.

Jedva čekam videti svoje male pomagače na djelu. Mama bu uskoro na kutnoj ležala, noge na tabureu odmarala i z guštom si popevala da nam živi, živi rad.