Male bi damice čim prije u minice

Dok se četri babe koje dugo nisu bile na hrpi najdu na izlasku onda vam situacija nakon nekog vremena počne nalikovati na onoj u Samitinoj hali u Reki. Zbilja. Uvjerila sam se i osobno ovaj tjedan da je tam uvek živo i glasno. Razlika je jedino u tome da dok se gazdarica kokošinjca pojavi među njih 29000 komada i fućne, ove sve ftihnu i čuje se zujanje muha. Tak nekaj nemoguće je da se dogodi za našim stolom iako nas je samo četri. Jedna drugoj upadamo u reč, a priče se isprepliču dok svaka tera po svojem. Zanimljivije je naravno kak večer odmiče, a mali cajger polako počne kružiti onom desnom stranom zidnog sata.

Pošto smo zasele na jednu od gradskih terasa nismo mogle ne zamijetiti brojne micemace, u pol mlađe od nas, kak grabe gradskim trgom u vrlo kratkim haljetcima, ako bi ih se uopće tak moglo nazvati. Vani šljiva, gradski termometar kaže 15 stupnjeva, ali ako se njih pita, ko da je najbolje pripeklo usred podneva. Sandalice, minice, a najhrabrije čak i bretelice. Ja se ogledavam za kakvom dekicom ne bi li omotala vlastite bubrege jer mi se od pogleda na ove mladice ledi krv u žilama.

I onda krene tema upravo vezana uz odjevene predmete. Neke od nas ovih su dana prisustvovale pričestima i krizmama gdi se, kak pričaju, moglo videti svakaj. Neki su se primjerci curički za ovu svečanost spremili kaj da idu na štajgu, i ko da na grbači nose koje desetljeće viška.

Složimo se da deklica od kojih 13 godina nemre isfurat haljinu kakvu je usnimila na Angelini, ali pošto je s takvom ideji došla k šnajderici, ova je njenu želju i ispunila. Gola leđa, noge bez kraja, dekoltei koji to još tek moraju postati…no, uglavnom, parada kiča, a sve pod patronatom roditelja. Jel te mame ne vide svoje curice?

I tak mi sasujemo hrpu neprimjerenih komentara na račun djevojčica koja bi s tih par godina života htele zgledati bar desetljeće starije i ozbiljnije. Odgovora na pitanje čemu ne nalazimo. Onda se prisjetimo naših kreacija u doba rane mladosti pa nas spopadnu salve smeha. Majko mila na kaj smo zgledale. Pa mi smo onda furale neke druge furke, primjerenije danas našim bakama. Zamatale smo se u dugačke i široke krpe, nemre se to čak ni nazvati nekim posebnim komadom garderobe, a sve samo da bi prikrile i one prve znake ženstvenosti koji su se morti počeli oslikavati na našim tijelima. Jedino kaj smo si onda hrabro priuštile za specijalne prilike bile su neke malo kraće hlače, do kolena, a o šosu ili haljinama nije bilo ni pomisli. Koja bi se odvažila pa pojavila u takvom čemu u normalnim okolnostima bila je predmetom sprdnje tjednima.

Nemrem se načuditi ovom danas. Kak to te deklice hodaju po belomu svetu!!? I onda se čude kaj ih neko zagledava ili nedajbože pokuša zaskočiti kad se tome najmanje nadaju kad one same o sebi šalju takvu sliku. I nakon kaj se mi tak dobro spraznimo, sine mi da ove ostale tri za stolom doma imaju sinove. A moja prda već 10 dana u vrtić hoda u istom balerina šosu!!! Stisne me u grlu pa se u tren prešaltam: i onda cure, kaj ima novoga na poslu?