Majka ili nemajka pitanje je sad
U bespućima internetskih foruma najde se svakaj. Tak mi neki dan zapne oko za jednu temu naslova Nemajka. Odma me zainteresira. Ona koja je pokrenula tu temu rasrdila se, blago rečeno, na neke prijašnje temice u kojima se mamice nadmeću jedna nad drugom koja je bolja, čije bu dete veće, jače, dulje na cecku, kvalitetnije hranjeno, kuća čišća, roba bolje speglana i još hrpa toga. Pošto se sirota nije mogla u tu grupaciju ubacit, otvorila je ovu kontra smjera. Naravno, mam su uslijedile četiri natuknice. Prvo je priznala da je sinu šećerila i solila kašice da bi ih pojel, onda da je mali svaki dan neko vreme gledal crtiće, pa da decu ne vodi baš svaki dan u šetnju nego dok ima vremena i volje i zadnje kaj se pojadala je da je mogla nekad manje vremena provodit za kompom. Na to njeno mam se zakačila hrpa drugih mama. Sigurna sam i koja od onih uzoritih, ali vjerojatno pod drugim imenom. Moglo se tu pročitati svega, ali u biti našla sam se u velikom broju njihovih priznanja. Istina, nisam se nikad uvrštavala u onu super mama kategoriju koje imaju sve pod kontrolom, tekicu s obavezama u kojima su sve zabilješke precrtane crvenom bojom i to baš upravo tog datuma i u to vreme kad su si zacrtale.
Ne verujem da deca zrastu u bolje ljude ak hodaju s baš na vreme porezanim noktima, speglanim majicama, hrane se točno na gram odmerenim zdravim obrocima, žive u do boli izglancanim prontom podovima, ali ne znaju kakve čari krije čeprkanje po vrtu ili skakanje po blatnim lokvama. Priznam, od peglanja neke robe sam odustala, noktiće se trudimo urediti nedeljom, da ne velim da dječje radosnice već četri godine nisu došle na red. S prvim sam se detetom još i trudila slike razvijati, neke sam lepo uokvirila i danas stoje na regalu iznad telke…bjacek se slabije razvijal…njegovo lice nikad nije ušlo u okvir nego je na brzinu priheftano magnetom na frižider…i još k tome, priznam evo, ne perem ni dudu baš svaki put dok završi na podu. Mea culpa! Kamenujte me!
Na našem se meniju često najde kakav bombon, ak idemo na predstavu ili u kino nosimo grickalice, doma ih podmitim z napolitankom, a povremeno im skuham hrenovke il složim sendvič od podravkine podriguše. Čak i sladoled jedemo u prosincu i siječnju, ali, zapravo smo neki dan u razgovoru zaključili kak zima i je pravo vreme za jesti ga. Ne topi se kak v leti pa nisu zmazani, a i puno im dulje, ak je vani minus, potraje. Ja sam zapravo praktična mama koja u velikom broju slučajeva ide niz dlaku svojoj deci i koja naravno zna eksplodirati, vikati i psovati dok kap prelije čašu. Nekad se malo zabrinem i zapitam dal je to baš ok, dal sam ja ona prava mama ili gore spomenuta nemajka, ali dok ih pogledam kak zadovoljno u nedeljno jutro njupaju čokolino i bulje u Peppu …sigurna sam da ipak nije tak velki taj naš slatki greh.
Najnoviji komentari