Ljubav nema granica

–         Kaj bi te pitali da potpišeš kad izgledaš ko stara lezbača, veli mi moj kolega kojega inače jako imam rad, a na moje negodovanje kaj mi je neki dan aktivist građanske inicijative U ime obitelji koji je skupljal potpise za pokretanje referenduma okrenul leđa. Nije me čak ni pokušal vrbovati. Malo me razočarala ta njegova ignorancija, no valjda je čovek na prvu procjenil da od mene potpisa dobil nebu.

Mi  bi dali jednaka prava homoseksualcima?!? Ma prosim vas lepo. U društvu gdi je još uvek glavna tema za olajavanje pri ispijanju kavice to da si je neko stetoviral gležnja. Zamislite. Strašne li stvari. To je zbilja tema za razglabanje i razmišljanje, a i takvu jedno vrlo važnu informaciju treba širiti dalje. U 21. stoljeću zbilja je neobično na nekaj se tak odlučiti. Uglavnom, dok 2/3 nas razmišlja ko da su jučer zišli z pećine, nikaj od toga. Tak dugo dok smo zajednica priprostih i jednostavnih organizama koji se prvenstveno bave tuđim, a najmanje svojim životima, nema nam napred.

Nažalost mala smo sredina gdi svi sve znaju, pa čak i kaj sused danas ima na meniju jer je baš zamirisalo z njegvog dvora. Al ne kužim tu potrebu širenja priče dalje. Ok ak je susedi zagorel lonec i vužgal pol hiže pak su vatrogasci morali intervenirati i spašavati pol kvarta, onda još razmem, ali ko je s kim sedel na kavi i ko ju je na koncu platil i iz kojeg računa!?!…po meni je potpuno besmisleno gubljenje vremena. I onda, obavezno se tu još u tom lancu širenja informacija nekaj nadoda pa na kraju zide prava pravcata štorija koju bi maltene valjalo ekranizirati.

Daj malo poradite na sebi i nemojte brinuti ko s kim i zakaj. Kaj vas boli ona stvar ko s kim spi i kaj njih dvoje delaju unutar četiri zida. Nemojte biti jalni ak se ljudi vole. Pa na svetu nema lepšega od ljubavi, a ona kak znamo ne pozna granice. Ti koji rogobore pravu ljubav valjda nikad nisu, niti budu doživeli.

Kaj ak se moj bjacek rodil tak da bu jednog dana dopelal doma zeta, a ne snehu mi? Ili ak se prda odluči potražiti ljubav u zagrljaju istog spola? Pa moji budu svejedno, kak god okreneš. Kaj bi ih se morala odreći? Ili ih naterati da počnu osećati nekaj drugo? Kaj bi vi koji celi život gajite naklonost prema osobama suprotnog spola rekli na to da vas jedno jutro zbude i priopće da to više nemre tak i da od sad morate zagledavati one istoga roda!?! Ili da morate na naglo početi piti kavu s šećerom a do sad vam je pasala gorka, crna kava. Ne bi vam baš leglo, kaj ne? Svim bi se silama trudili izboriti da svako jutro u svoju šalicu dodate tu za vas veliku žličku šećera. Lepo bi bilo kad nam niko nebi nametal neke svoje ideje i teral nas u neke samo njemu jasno zacrtane okvire. I još bi lepše bilo kad bi svako pometal pred svojim dvorom i ne rival nos u tuđi.