Liječnik u svojoj kući

Jesentibigulicu. Opet se potvrdilo da vaga postoji. I dok se unatrag 365 dana nemremo setiti kad smo zadnji put koristili bolovanje, oni su odlučili razbetežati se dva dana uoči svatova. Bjacek. Prda je pokleknula svega nekoliko sati nakon poštenog lupmovanja. Zapravo sam sama sve zacoprala faleć se naokolo kak su dobro zdravi i virusi i bakterije od njih zapravo beže. Evo mi sad na.

Dakle, u toj nevolji, nakon kaj je bjacek svoje otkuril, a prda odma spremno preuzela štafetu te se dodatno osula cijeli tijelom, a dokle je linija naše doktorice bila nekoliko puta zauzeta, ne nađoh drugog rješenja nego prosurfat bespućima interneta. Ko od šale postavim dijagnozu nakon kaj mi dr. Gugl na moje simptome izbaci pojam ospica. Nekak mi vrag neda mira pa se mam krenem nalukavat u knjižicu cijepljenja koja mi dodatno potvrdi da je protiv toga injekciju nekad već dobila. Pa onda kak? Cjepivo nije valjalo?

No, ipak, doktorici prek telefona izrecitiram kak dijete izgleda pa ona zaključi da je u pitanju šarlah. Sva sreća. Kasnije joj se kad se sretnemo u četiri oka pohvalim kak sam se i sama igrala doktorice, a ona se smije. Ospice smo naime davno iskorijenili, pouči me naša draga doktorica. Da se slučajno pojavi takav slučaj, začas bi svi bili na nogama i nebi bilo pitanje cijepiti ili ne, doda k tome. Mili i ja nikad nismo oko toga dvojili, cijepiti ili ne, čak smo im priuštili i neka dodatna cjepiva na preporuku struke. Sve je više onih koji tome pružaju otpor.

U našem slučaju ipak prevagu nosi ono kaj vele oni koji su dane i noći sedeli za knjigom i biflali takve stvari, a ne dijagnozu tražili od doktora Gugla ili po raznim forumima. Da se igrati doktora nemre baš svako najbolja je potvrda moja dijagnoza ospica. Na koncu, ni šarlah tak lepo baš ne zvuči, ali sigurno je, sad znam, manje opasan.

To vam je isto kad bi se vi sad hteli igrati mame na kvadrat, a nemate dece. Kak bi znamislili štoriju u svega par minut, kad nemate na temelju čega? Kad-tad bi bili razotkriveni.

Vaga navek postoji. Ne mislim sad na onu staklenu gaduru pod umivaonikom jer nju već danima ignoriram, nego na ovu nekakvu na koju nemamo utjecaja.

Opali vas onda kad se najmanje nadate. Primjerice. Napokon se dočepate nekakvih novčeka, pod tim stvarno mislim neke siće, ali koja vas veseli i spašava na par dana. No onda se ispostavi da bi vam dobro došlo još tri put tolko jer ste isto popodne tu mukom zarađenu crkavicu ostavili u ljekarni i odjelu voće i povrće obližnjeg supermarketa s ciljem jačanje imuniteta. Dječjeg. Određenu količinu bumo unesli i mi veliki da ne pokleknemo dan uoči ili na samo Valentinovo. To bi bila velik šteta. Jer kraj dvoje dece koja svoje dane izolacije provode pred televizorom gledajuć po sedmi put Groma, Shreka i Kralja lavova u tv raspored bu nemoguće ugurat i Večeru za pet.