Krpa, metla, kuhača

On oće na ples, oće plesati kak i seka. Ona ga naravno neće. Ne zato jer on ne zna plesati, jer, da se razmemo i ona je tek na početku i usvaja plesne korake, nego ga neće jer je ples za cure, a ne za dečke. A i malo zato jer joj ide na živce da baš njen bjacek bude tam dok se ona zafrkava s svojim curkama. Nije mali lud, kaj bu na nogometu šnjofal oznojene pajdaše kad bi mogel tancati s hrpom curica koje svaki put nakon treninga časte bombonima.
Držim ga na uzdama, ne zato jer to nije za dečke, nego zato jer je nedavno imal istu ideju, a nakon kaj sam ga ostavila, nisam stigla ni do parkinga šoping centra već sam primila poziv da nek dojem po njega jer odbija uključiti se u koreografiju i plesati Piliće. E nebu me dva put nasanjkal. Moram odvagnuti dal je ovaj put ozbiljan u svojoj namjeri ili me opet oće povleči za nos.

Neki smo dan obilježili međunarodni dan djevojčica. Vele oni koji se bave ovom tematikom da se kod nas ipak radi na jednakosti spolova. Sva sreća!

–         Ova je za dečke, a ova za cure – konstatiraju pri podjeli lizaljki. Bacim oko jer me zainteresiralo kakva je kategorizacija u pitanju. S tim se nikad doma ne mučimo. Konstatiraju da je žuta za dečke, a naranđasta za nježniji spol. Tak su oni uz pomoć okoline došli do zaključka. Isto tak, po njihovom trenutno nije baš primjereno da se curice igraju s spajdermenima i gormitima, a dečki s barbikama. Sve je normalno, tumačim im. Nebi bilo normalno da bjaceka ne zainteresira povremeno ono s čim se igra prda!! Pa i povremene njegove želje da se ubaci u sekinu plesnu haljinicu i balerinke također su normalne dječje ideje. On se malo preruši u balerinu, pogleda se u špigl, dobro se nasmijemo, a onda i dalje juri svojim autićima po dnevnom boravku. Tak i ona, nabije viteški šljem i vitla mačem po boravku, nekad se vozi i na traktoru, pa joj se nisu mam daske v glavi zmešale.

Smešne su mi te podjele na muško i žensko. Dečki ne plaču, a curice da, dečki nose plavo, a curice crveno. Ali, jednostavno se nekim stvarima nemre pobeći, makar im doma ne pridavali prevelike važnosti. Pokazujemo im primjerom da nema podjela. Trudimo se. Dok mili pere hrpu suđa koju je stvoril prilikom kuhanju graha, ja sam na pauzi, sedim na terasi i pijuckam kavu. OK, ne primam se baš popravka našeg srebrenka, ali i to zato jer danas i dok otpreš haubu nema ti druge nego je isto tak zaprti i otpelati ga k majstoru. Nema kod nas podjele ni oko peglanja iako je baš mene ko rođendanski poklon zapalo novo glačalo. Da ne narušimo ravnotežu, u kolica smo stoga ubacili novog kućnog prijatelja koji kuha prefinu kavu. Red peglanja, red kavice, red menjanja žarulja. Krpa, metla, kuhača, ko prvi- njegova. Nema kod nas podjela.