Ko je dobil z šibom po riti?

Počelo je počelo. Kiti se blješti i šljašti sve više i više na sve strane. Izgleda da sam unatrag godinu dana bila jako dobra pa me ove godine Nikola nije zaboravil kak lani. Narival je parfema u čižmicu, makar baš i nije bila zglancana kak treba…ali eto…fala mu!!! I u nadolazećem periodu bum dobra ak bu nosil tak fine mirišljave flašice. Uz to mi je priložili i anti-wrinkle kremice, za noć i dan. Nije mi jasno kak krema zna kad je noć, a kad dan, ali kad su pomade u pitanju, koja bi žena odbila tak nekaj. Iako, moram priznati, nije baš neki poklon dobiti kremu protiv bora jer je poruka jasna, ali…ako Nikola misli da bu mi pomogla bum ju mazala na kruh ili jela žlicom direkt z teglice.

Šibu nisam dobila, al samo zato jer sam se ove godine hitila v manufakturu i prodaju istih. Pred malo više od desetljeća ko studentica upustila sam se u isti biznis i za jedan dan zaradila dobru dnevnicu od cca dvjesto eura. U Zagrebu, da se razmemo. Budući je kolegica munjena kak i ja i da se nagovoriti na sve i svakaj, tak je od prve pristala na moj predlog.

Znam da baš nije popularno faliti se s tim po novinama, ali sad me svi koji prete s gospodarskom inspekcijom i državnim inspektoratom moru lepo pišiti v rit.

Naproizvodile smo ja i ona tog popodneva u mojoj garaži čuda. Pomagali su i bjacek i prda. Bjacek ih je gazil, sebe je z zlatnim sprejom po licu ukrasil tak da smo ga posle s razređivačem prali, a prda je ipak bila korisna i vezala mašlince.

Organizacijske vještine baš nam nisu jača strana pa je više posla imal mili dok nas nije opskrbil s svim kaj nam je bilo potrebito. No, zaboravimo sad na te detaljčiće. Važna je imati dobru ekipu oko sebe koja je uvek spreman uletet kad zatreba.

Sve smo mi to lepo naslagale u korpicu i u subotu ujutro uputile se na špicu, kam drugam neg pred gradski pijac. Tam bumo garant najbolje tržile, bile smo uvjerene.

Dobro smo procjenile da je tu muving, ali nam prodaja i ne krene onak kak smo zamislile. Ali, opet, drago nam je čuti da niko neće kupiti šibu jer su svi ukućani bili jaaaako dobri. Pa fala bogu!!! Niko nebu dobil z šibom po riti! Jedino je jedan gospon bil direktan i rekel da za svoju gospođu doma ima remenca, a šiba mu je premali kalibar. Rezultat prodaje je hunjavica, zaštopana glava, bolno grlo…ali… isplatilo se J

I tak, prošlo je Nikolinje, a već kroz koji dan počinje božićni sajam. I klizalište već samo kaj nije u funkciji. Grad tih dana diše „punim plućima“. Smijemo se neki dan na kavi, veli kolega, s obzirom na ponudu božićnog sajma gdi se nudi uglavnom roba iz najmnogoljudnije zemlje svijeta mogel bi istog otvoriti kineski veleposlanik. A na to, jedan od njih nadoda onu mudru: bolje imati, nego nemati. Smijemo se. Veselo je u prosincu. Tak mora i biti.