Kiselimo krastavce

Opakom brzinom približavam se propisanom terminu i morem vam reči da već polako s nestrpljenjem očekujem da ovom drugom stanju napokon dojde kraj. Bajka o najljepših devet mjeseci u životu nekak sve teže prolazi u mom slučaju. Nije da sam nekaj posebno zahtjevna, ali kretanje s lubenicom u kojoj se bacaka mališan od sad već kile i pol pomalo mi otežava život. Samostalno dizanje s kauča bez bočnog prekopitavanja već sam i zaboravila kak izgleda. Apetit sam sve do sad držala pod kontrolom, no nekak mi zadnjih dana sve ranije i jače počinje krulit u želucu. Na ulasku sam u završnu fazu tovljenja.
Kak vrag nigdar ne dojde sam, još me na sve to napala i osa. Nisam hodala bosa, neg sam prostirala šosa 😉 a ona, ni pet ni šest, nego napala na moju podlakticu koja sad na prvi pogled baca na pravu popajevu mišicu. Sad si mislite kak to i nije neka stvar. Pa i nebi bila da me 24 sata nakon kaj je gadura nadam se preminula, počelo svrbit i oticat. Muž me tera k doktoru, suseda savjetuje maži octom, drugi pak alkoholom…još na to kap dvije maslinova ulja, malo rozmarina i petrozila i pečenka za rolu je spremna, mislim si. Lepo bi se oni s menom gostili bome. Nadam se da bu otok splasnul sam od sebe iako mi neki predviđaju oticanje do granica gušenja. Morti. Ali sigurno ne od ose nego od sve učestalijih nalukavanja u frižider.
Sunce na godišnjem spalilo je nekaj od onih par pametnih koje su mi se povremeno motale po glavi. Koprivnička klima ovih dana pogoduje za punjenje baterija, kaj najbolje vidim po prdi. Mrvica se nemre odmoriti od godišnjeg, spi sve u šesnaest, po 12 sati u komadu.
Oni koji me prate u mojim piskaranjima upoznati su s činjenicom da smo trenutno u fazi odvikavanja od pelena. Morti vas zanima i kak to sve šljaka. Na to vam morem reči da sam prezadovoljna jer još uvek koristimo isti paket pelena s kojim smo, (već načetim) i krenuli na more. Znači, trud se ipak isplati na kraju. Nemrem reči da se tu i tam ne dogodi kakva nezgodacija, pa nam malkoc i pobegne, ali prda već sama zna reči kad treba iti, a kad ne treba. Svaka joj čast, veliku smo stvar rešili budući da za koji tjedan stiže novi potrošač koji si prvih par meseci nebu znal granicu kad su pelene u pitanju.
Ovih me dana dosta toga zna izbaciti iz takta, vjerojatno su hormoni u pitanju, a ako i nisu, sad je prilika da se na njih zgovarjam 😉 Tak mi posebno na živce idu oni koji se stalno zgražaju nad prdinom dudom varalicom.
– Joooj, pa kak tak velika cura pa još ima dudu, pa kaj će ti to, pa daj to hiti pesu, mačku ili morskom cucku – samo su neki od genijalnih ideja. Najustrajnija je u ideji da bu dete odučila od dudanja bila baka koja je par dana uzalud ponavljala kak se duda mora dati kitu. Ja bi joj pak, onak nonšalantno, bez pardona, svaki put prdi vratila u usta kad bi ova to zatražila. Dosta joj je stresa zbog odvikavanja od pelena, sad joj mam treba i maknuti dudu. Mislim halo!?!?!? Ti isti koji sad prigovaraju zakaj ima dudu su me prije nekolko meseci mrestili zakaj nema varalicu nego stalno visi na cecku. Dete se tek s punih 14 meseci dok smo se odvikli od dojenja naviklo na plastičnjak v zubima, ali sad ni to više ne valja. Da kaj će joj to!?! Dojde mi da svakom od njih oduzmem njihovu tješilicu. Ajmo na sunce-mobiteli, laptopi, cigarete, kava, piva, gemišt…pa kaj će vam to dajte to pajceku, raci ili morskom konjicu!!!
Ufff…najte zameriti…malo su me hormoni ponesli…povećana količina alkoholnih para od octa je u zraku, trudim se ohladiti oteklinu, a i sezona kiseljenja krastavci samo kaj nije počela.