Kakav ludi doček u Las Vegasu

3,2,1…odbrojali smo već pred sedam dana i već pak križamo dalje. Nadam se da ste se za doček dobro proveli. Ak vam je bilo bar u pol kak meni onda vam je bilo čistam fajn. Ove sam godine bacila kockice i za najluđu noć odabrala jednu vrlo bajkovitu destinaciju. Umesto ludog provoda u Las Vegasu ispal je ludi provod u Ličkom Lešću.

Moćna gomilica uputila se u kućicu, koja se usprkos malim bojaznima dal bu zbilja tak izgledala kak smo vidli na fotki, pokazala još boljom u živo. Brvnara od svega 60 kvadrata podijeljenih na dve etaže koju grije pećica na drva. Baš onak kak si morete zamisliti.

Podravci kak Podravci, opskrbili smo se pred put svim potrebnim, manje potrebnim i skroz nepotrebnim. Od čačkalice pa do neizostavnog lonca s sarmom i protvanja s mađaricom, sve se to našlo u gepeku našeg tenkića. Kak se patri na staro leto natrpati s nečim poštenim kaj je, dok je hodalo na svoje četri, bilo sposobno sisati mamu, tak smo u gepek ubacili i polovicu janjca. Uvjereni od strane barbe koji vodi agenciju da u našoj kućici postoji pećnica, nismo dvojili ni časka da bi možda upravo zbog nedostatka tog kuhinjskog aparata naše Silvestrovo moglo poprimiti sasvim drugačiji dimenziju.

– Nemamo rol, ali imamo peku – obavijeste nas kod primopredaje ključeva gazda i gazdarica. Uvale fritule i litru domaće medice pa odmagle svojim putima.

Ostanemo usred ničega, usred doline Gacke gdi se noću čuje tek hu-huuuu huuukanje sova, zavijanje vetra i osluškuje moguće zavijanje vukova.

Idila. Daleko, daleko iza devet sela.

Jutro u Ličkom Lešću ima neku čarobnu dimenziju. Prda i bjacek uživaju kak veliki dok šećemo vrilima Gacke, a iskoristili smo priliku pa razgledali i memorijalni centar našeg velikog genijalca Tesle…no, onda nam se, zadnjeg predvečerja u godini, valjalo primiti pripreme i novogodišnje večerice. Tri mudraca i jedna peka. A niko od nas peku pekel zapravo nije. Jedna čak ima nekog iskustva, ali uglavnom s trpanjem sastojaka pod poklopac. Paljenje i održavanje vatre na temperaturi ispod nule skroz je novo iskustvo. No, svi koji bi posumnjali da smo ostali gladni, grdo se varaju. Nakon svega šest sati pripreme žara i dva sata pečenja, rešenu litru medice, našli smo se za stolom. Gladni i promrzli, rumenih obraza i smržnjenih lalofki al jesti nije bilo nikad slajše. Tanjure spohitali u sudoper par minuta pred ponoć i onda glasno odbrojali pa kalendare s 15 prehitili na 16. Nakon dobrih želja i čestitki u tom našem malom krugu, svaki si je zalegel pod svoj poplun i s mislima i željama o boljim danima u Novoj koja je pred nama utonuli u slatki san. I vi ostanite s nama jer puno nas toga još čeka u ovih 358 dana. Živeli i puno dobroga doživeli!