Kad toplomer poludi

Spopadne me sram i neugoda prošle subote u ambulanti naše pedijatrice. Sve radi temperature. Ispostavi se da ja s koji mesec manje od 37 zapravo pojma nemam kak skidati temperaturu. Ne zgražajte se. Ali, kak su deca zdrava, a bolesti koje pokupe tipa vuši z sebom ne nose temperaturu, onda je i moj praktični dio do sad bil slab. Zapravo, sve do 39, skidali smo u hodu, a onu prek toga ne pamtim kad smo sreli. Do prošlog petka. Prdu smo u vrtiću preuzeli s lagano povišenom temperaturom koju nam je valjalo odma rešiti jer ju je popodne čekal završni nastup na Plesodromu 2014. Pa ni valjda celo leto hodala na probe da bi na kraju izostala s finalnog nastupa. Čim prejdemo kućni prag dobije žlicu sirupa, onog jačeg. Povlači se neko vreme po krevetu kak maček, a onda, odjenput skokne na noge lagane i ne stigne do zahoda nego ko u nekom filmu, ispovraća pol blagavaone. Uslijedi tuširanje nakon čega se damica iz zombija transformira u potpuno normalnu curicu koja se sprema za nastup. Ok. Idemo, iako znam da nebu dugog vijeka ova promjena raspoloženja potrajala. Dok čekamo red doznam od ostalih mama da još neki od Piceka boluju i na pozornicu se penju s temperaturom. Odmeravam ju krajičkom oka i držim fige samo da ono bluvanje iz blagavaone ne ponovi i na pozornici. Kad dojde njen red na pozornici očigledno je da nekaj ne štima jer odjednom ima dve leve noge. Bogec. Odradi prvu, pa onda i drugu točku pa se spusti u gledalište. Temperatura se vratila i čak sama inzistira da idemo doma.

Toplomer veli 39,3. Sirup. Nakon pol vure 39,5. Ajoj. Treba to podhitno skinuti. I prvo kaj napravim je uzmem deku pa ju omotam kak štrukla. Ispočetka joj paše i šuti. No, nakon kaj sirup počne delati svoje krenu protesti jer joj je vruće.

–         Ne, tak mora biti, ti imaš sreće, pogle u kak sam te tanku deku zamotala, da ti znaš kak je mene nekad tvoja baka pokrivala i u kakvoj sam vodi ležala – trudim se urazumiti je. Setim se onda tih patnji i muka dok sam ko curica kurila, a mama bi me pokrivala s tri deke i poplunom i podlevala me s vrućim čajem s medom. Ak je bilo sreće andol bi dobila zdrobljen s malo šećera u žličici, u protivnom, moral se pogutnuti celi. To dinstanje bi trajalo i trajalo. Veselju dok bi me slekla i u suho preoblekla nije bilo kraja. Ja ovu svoju uspijem 10 minuta držati u toj fazi „parenja“ pa ju razodjenem kad joj se čelo krene hladit. Stanje stabilno, živa pada na niže. S obzirom da joj grlo izgleda poput cvjetače, a jezik je promenil boju, ujutro se odma uputimo do doktorice. I ko za vraga, tam me dočeka anketa baš o skidanju temperature. Pa se pohvalim sestri koju sam metodu upotrebila i shvatim da sam skroz fulala, a dete mi je samo dobro govorilo kaj joj treba i paše. Ali, kam bi došli da bi bilo onak kak njima paše, poriluka il mahune nigdar nebi ni okusili, živeli bi na sladoledu i lizaljkama, a onda bi i doktoricu sretali češće. No, morti bi onda znali kak se skida temperatura!?! Ali, na greškama se uči, a evo dokaza da se i stara kobila ipak more nekim novim trikovima prifčiti.