Išla deca u dućan i rekla su dobar dan

Njegova desna u njenoj levoj, a u njenoj desnoj vrećica. Svakim su korakom sve dalje od kuće. Pratim ih pogledom s kućnog praga. Moj je dvojac prvi put u životu krenul potpuno sam u neku ozbiljnu aktivnost do sad u našem domaćinstvu rezerviranu isključivo za nas odrasle. Uputili su se u obližnji dućan udaljen od naše kuće 300-tinjak metar i dva obavezna prelaska ceste, jedan prek zebre, a drugi zbog njenog nepostojanja „na slepo“. Ovom podvigu za pamćenje prethodilo je gotovo dvosatno pregovaranje. Ona ide ako ide sama, neće da i on mali ide s njom, a on pak neće da ona ide bez njega. I tak f krug. Išel bi i on sam, ali ona ne pristaje. Mamimo ih s deset dodatnih kuna za sladoled pa nakon pol sata natezanja ipak obuju patike. Subota popodne dok je promet rjeđi savršena je za ovakvu probu.

Čim zavinu za čošak da nas ne vide,  mili i ja zajašimo bicikline pa ih po skrivečki promatramo z onog drugog kraja ulice. Jedan viri iz žbunja, drugi iza ograde. I naša teta nam priskoči u pomoć koja ih poput prave lije prati dok oni ni ne slute. Idu. Već su pri samom cilju. Cestu prelaze s tolkom dozom opreza da malo fali da se ne izbacim iz grma i ne povičem: ajde dajte višeeeee. Suzdržim se.

Baš poput prave raščupane i nenašminkane aveti uletim u dućan par sekundi prije njih i objasnim teti prodavačici o čem se radi. Žena je spremna na suradnju. I tak. Evo ih.

– Dobar dan, dobar dan. Dve litre mleka i margarin – izrecitira prda, a bajcek doda:

– I dva sladača. Ninđu i zvezdicu –

Lepo, dobro im ide, osim kaj se prda prenaglila pa naručila duplu dozu mleka neg joj je pisalo na papiru, ali, nije čitala. I tu isto svisnem od muke i samo da ne izletim iza stalaže s ajvarom i umanjim količinu mleka jer znam da bu s mukom teglila do doma tu vrećicu. Izdržim ipak ostati skrivena. Drugi put bu mislila.

Plate pa uredno pozdrave.

– Doviđenja –

Iskradem se i ja za njima pa dam mig milome da opet zajašimo bicikle. Osim kaj su fulali stranu po kojoj bi se trebali vraćati dok idu u kontra smjeru pa ih auti sustižu s leđa, sve drugo odrade kak treba. Presretnemo ih na par metri od kuće da prdi olakšamo težinu vrećice. Sladoledi su ipak stradali pod pritiskom flaša pa ih moraju konzumirati žličicama. Ne smeta ih ni malo. Važni su i ponosni mali ekonomi zbog kojih bu mama već skoro od nekih obaveza mogla odahnuti.