Iskrena dječja usta

–         Zakaj mama imaš tak velke cice i zakaj ti visi trbuh? – zapita me neki dan prda u kupaonici. Ma mislim, progutnem knedlu i objasnim da se odgovor na prvo pitanje krije upravo u ogledalu pa ju postavim pred špiglin i zamolim da se dobro promotri, a onda to isto napravim s bjacekom. Ok, dobro, nije to baš isključivo njihova krivnja, nekaj je u genima, nekaj u prežderavanju, a nekaj ima i u godinama i gravitacijskoj sili. Ovo drugo s trbuhom, e tak se rodiš, tu nema neke prevelke pomoći, ali isto tak, istina je da ne bi on baš tak zgledal da nisam preuzela ulogu klokanice dva put po devet meseci ne bi li moji sisavci došli na svet. Baš su simpatična ta dečica iskrena i nepokvarena.

E onda kad bjacek zapita da zakaj imam tak velku „guzu“, e onda mi pukne film. Ma mislim, sve ovo stoji, ali da mi je rit velka, e tu se bome nemrem složiti jer to ipak nije baš tak jer ja bi si od navek htela da je tak al nije. Mislim, možda je, ali u odnosu na druge dijelove tijela nije…ma pajcek jedan mali, on bu meni da je velka moja rit koja bez pardona zasedne u dečji stolec na roditeljskom sastanku u vrtiću ili na ljuljačku dečjeg igrališta, a svi znamo kakve su te ljuljačke dimenzija i za koji uzrast korisnika delane. A jel se ja njemu rugam kaj ima klempava vuha ili kaj mu je tu i tam znalo v gaće pobeći nekaj čemu tam nije bilo mesto? I dal se njoj smijem zato kaj slovo Z piše naopak ili kaj nemre z jezika napraviti trubu, a palci na nogama zrasli su joj po tatinom modelu? Pa naravno!

I tak, za nama su oni dani stalnog iščekivanja nečega. Kamin i kugle smo pospravili na sigurno, ali ne damo se depresiji i kompresiji. Stanje je i dalje napeto kak puška. Zahvaljujuć jednom jaju. Jednom malom bijelom jaju iz kojeg se moral izleći ni manje ni više nego dinosaur. Kupili smo dva, jednog smo donirali, a drugog pratimo pa uredno razmjenjujemo informacije s drugim stožerom o situaciji. Napetost je na maksimumu od kak smo jaje položili u čašu i potopili ga u dva deci vode. Idućeg jutra iz njega je provirel vrh glave, a par sati nakon toga ukazalo se i oko.

Naš je žuti, a njihov naranđasti, no njihov odbija suradnju i zaostaje pri izlasku. Nikak da ugleda svetlo dana iako smo se mi već spremili za iti na krstitke. Čim dojdemo doma mam z ulaza beže na čašu glet u kojoj je sad fazi. Bjacek je uvjeren da bu z jajca zišel celi celcati T-rex kojeg bu onda trebalo hraniti, šetati i bedinati.

Navečer nakon 24 sata od urona jajce napukne još malo. Sad se uz celu joj glavu ukazala i prednja desna plećka. A onda negdi u kasnim satima zide van celi.

–         Curica je…dinosaurica – reče prda veselo i odbeži s novom prijateljicom. Bjacek bi mam sve sponova. Automatski počne polagati sve nade u mamu koja bu mu kupila novo jaje iz kojeg bu se sigurno zlegel dino boy, onakav po njegovoj meri, baš kak si je on zamislil i nikak drugačije.

I onda kaj bum. Kupljeno.