Gooooooooooooool

U ponedeljak se dogodil bjacekov prvi nogometni nastup na mini turniru organiziranom čak van koprivničkih granica. Odredište je bil gradski stadion u Križevcima. Tu nam je bilo rečeno dojti. Skupilo se fanj na tribinama nas roditelja i mlađe braće. Na terenu cirka oko stotinjak nestrpljivih potencijalnih budućih nogometaša. Uzbuđenje na vrhuncu. Ne smeta ni vetar kaj onak fest popuhavle ni zubato sunce koje se povremeno pojavi.

Bjacek je ful opremljen. Trener je u obavijesti napisal pribaviti kostobrane jer dečki se ne štede. Nakon brzinskog tečaja dan ranije kaj ide ispod čega i gdi se kaj kopča, par minuta prije utakmice na kostobrane navlečemo štucne, dres i obujemo kopačke. Spremni smo, neka igre počnu!

Trener uskoro objavi start. Bjacek prvi put dotakne pravu travu pod svojim kopačkama broj 31 pa svojim milozvučnim altom o istom obavijesti kompletne tribine.

Na terenu već porazmetani mali golovi, a onda krene i prava organizacija i podjela. Ovi sim, oni tam. Vi protiv ovih, oni protiv onih. Bjacek za suigrača dobije svog vrtićkog pajdaša s kojim osim kaj loptu ganja po dvorištu u Svilarskoj istu naganja i na umjetnoj travi NK Slavena. Sreća do neba. Dream team uskoro dobije i protivnike. Dva dečkića u crveno crnom izdanju koji su već po samom outfitu ljuti i ozbiljni protivnici, ali i dve curice koje su mesto mažoretkinji izabrale nogometnu karijeru.

– E sad budu oni vidli – komentira prda koja je još uvek dobro raspoložena.

Mama i tata od pajdaša sede mam do mene na tribinama. Taj tata je pravi profesionalni nogometaš i on na teren gleda iz jednog sasvim drugog kuta, a za trajanja utakmica izgovara sve neke nama neobične fraze i izraze. Te mali je čvrst, gle kak ulazi u duel, pa ima stav …mi smo ipak samo mame koje su s veseljem došle gledati svoje dečece kak naganjaju crnobelu bubamaru. Tribine se tresu od nas coprnica koje umiremo od smeha jer bilo je na momente stvarno za popišati se. Koncentracija na vrhuncu, ful ozbiljna lica. Uklizava se protivnicima sve u 16. Onda odjednom nekaj ne štima. Bjaceku se desna štucna spusti i otkrije kričavo zeleni kostobran. Shvati to i on ubrzo pa istog na brzinu dok stigne, povleče gore. Ovaj pogađate, nakon pretrčanih nekolko metara, opet sklizne dole. E onda se odveže i kopačka. Pa sudac na kratko zaustavi igru i istu sveže da se mali ne popikne. Zabavno je bilo gledati sve te nezgodacije, a tribine da su bile drvene, garant bi se pod nama zrušile.

I onda, u jednom momentu bjacek se ful ozbiljan dočepa lopte, prejde protivnika, doda svom pajdašu, ovaj mu vrati i on loptu zapuca i postigne pravi gooooool.

A mama na kvadrat urla s tribina:

– Kajeee? Gdi ste sad skauti?!? –

P.s. fotku ekipe NK Slavena koja se lavovski borila na križevačkom stadionu morete potražiti na našim sportskim stranicama.