Gladni dječji trbuščići
Pospremim decu spat i sednem pred telku. Krene dokumentarac Dijete 31. Filmić u trajanju od 33 minute kolko su točno i meni suze tekle niz lice. Samo za trajanja filma, u svetu je od gladi umrlo 240-oro dece. Tolko me potreslo prikazano da na koncu nisam uspela milome ni objasniti sadržaj odgledanog. Strašno nekaj. Prestrašno da u današnje doba izobilja deca umiru od gladi. Filmić je to o gladnoj deci sveta i dobrim ljudima koji su ih odlučili nahraniti. Projekt nazvan Marijini obroci svakodnevno hrani 702 tisuće dece. Projekt se rodil pred točno deset godina sa 200-tinjak dece u Malaviju. Decu su odlučili privuči u školu hranom. I uspelo je. Prije nisu dolazili na nastavu jer su im gladni trbuščići previše kruleli, a kad je čovek gladan ni za kaj nije. Ideja jedinstvena i učinkovita. Sad s veseljem idu u školu znajuć da budu tam dobili svoj redovni dnevni obrok. A onda naravno i uče, a kad nekaj nauče životi im ipak kolko tolko krenu u drugom, boljem smjeru.
I ne, nisu na meniju hrenovke, paštete, kinder pingviji, montei, gumeni bomboni i slične kerefeke z kojih se moji doma delaju norca. Ne, tanjur se napuni kašom koju su za njih zmešale njihove mame i susede koje su na taj način isto tak dobile volju za životom. Danas se po ovom modelu hrane gladna deca Liberije, Kenije, Burme, Filipina, Indije, Ekvadora, Haitija, Ugande. ali i nama bližih Rumunjske, Ukrajine, Albanije i Bosne.
Srce me zaboli drugu večer kad svojima za večeru ponudim dva pečena jajca, a od toga pol ostave pa bacim u kantu. Oni više nemru. Nemru i gotovo. Ni ne znaju kolko su privilegirani kaj su se rodili tu gdi jesu i kaj još uvek nisu spoznali kaj znači biti gladan.
Šokirala me još jedna informacija, a to je da je sa samo 75 naših hrvatskih kuna moguće jednom detetu negde u dalekom svetu osigurati godišnje troškove prehrane. Samo tolko. Tolko zdrobimo u samo jednom odlasku u dućan, a da nismo kupili ni sve kompletno za obrok koji slijedi.
Setite se toga u danima koji su pred nama kad bumo pretrpavali stolove i utrpavali u sebe sve kaj nam se najde pod rukom, a posle zdihavali od prežderavanja. Setite se te dece koja umiru u mukama jer nisu već danima dobila pošteni obrok.
Ja bum svojima objasnila da bi bilo lepo odreči se koje čokoladice, a tih par kuna bumo ubacili u kutijicu koju sam primetila u našoj pošti.
Mogućnosti su razne. Donirajte, volontirajte, sponzorirajte školu. Svaka donacija, bez obzira na veličinu, čini veliku razliku u životima te gladne dece.
Najnoviji komentari