Domaćice i gospodarice

Prepirka se neki dan na jednom forumu povela oko toga trebali ili ne u školske klupe vratiti onaj davno izbrisan predmet Domaćinstvo. Mi koji smo odrastali u ono davno doba i u školu išli još u prošlom stoljeću, dok su, kak veruju ove mlađe generacije, još Stegosaurusi hodali zemljinom površinom imali smo sreće da nas je u ono doba još neko htel nafčiti nečem osim čiste teorije. Iskreno, ja ne znam napamet nabrojiti sve vrste i podvrste davno izumrlih jedinki ko ovi danas klinci koji im pamte osim visine, težine, brzinu kojom su se kretali i vrstu prehrane te na koji su se način za život borili s ostalim stvorovima. Nisu me nikad ni fascinirali jer sam znala da ih za života srela nebum. Ali. Sećam se i dan danas veselja s kojim sam pristupala svakom zadatku kojeg nam je zadala naša učiteljica. Zapravo, dok se danas malo bolje zamislim otkud mi neko znanje s kojim se baš ne rodimo, ispadne da sam se na tim satima nafčila vrlo korisnim stvarima i nije mi jasno kad, kak i zakaj se tih 45 minuta izgubilo iz nastavnog programa. Nafčili smo se tam i gumba šivati i kak stola postaviti i kak se kulturno ponašati za tim istim stolom, ali i u pojedinim životnim situacijama. I dečkima je ostalo u glavi kak odvajati veš prilikom trpanja u mašinu iako je retko koji od njih u svom životu do te faze evoluiral.

Žalosno je to da danas više deca nemaju takvu praksu u školama. Ne, oni imaju pametne ploče gdi budu pogledali kak se šiva gumb. Miris juhice i piceka z vrećice opisale budu im učiteljice.

Nema domaćinstva, no deca si još i u ranijoj dobi sami uvedu neke nove predmete. Tak se prda već par dana iz vrtića vraća s punim žepom kovanica. Uči mala o poduzetništvu na vlastitom iskustvu. Mogla bi poslužiti negde ko primjer dobre prakse pa da ju furaju po gospodarskim sajmovima. Njen je pristup vrlo jednostavan. Pajdašici zmaše pred nosom s nečim njoj zanimljivim i onda joj pobere sve kaj ova ima taj dan v žepu na raspolaganju. Prvi mi se dan pohvali ulovom. Nabrojim točno 13 kuna. Odgovor na pitanje otkud joj lova vješto izbjegava. Na koncu ipak popusti pod pritiskom. Dakle. Moja je mudrica kolegici stržila mobitel. Naravno, samo vjernu kopiju mobitela, ali koju je druga strana smatrala dovoljno interesantnom. Evo dokaza da svaka roba ima kupca. Dan dva kasnije, opet ide doma s kunama u žepu. Ovaj put ulov je nekaj niži. 3,5 kune. Zaradila ih je tak da je ona nacrtala kaj je ta zainteresirana koja je “puna ko brod” poželela. Svoj trud naplatila je opet kak je ova ponudila, a moja sve pobrala. Dakle. Evo, tak male, a već teraju biznis. Na vlastitom iskustvu i greškama najbolje se uči.

Moja mudrica. Predmet gospodarstvo očito joj nebu trebalo. Vratite joj domaćinstvo!