Detoksikacija

Srpanj. Tjedan dana pred godišnji. Krajnje je vreme da se počne razmišljati o tome kak bumo za koji dan izgledali na plaži. Trojac iz redakcije motiviran rezultatima jednog nam poznanika koji je zahvaljujući detoksikaciji u kratkom roku skinul 20-tak kilograma, odluči se povesti njegovim primjerom. Rukavica bačena. Izazov počinje. Natjecanje starta u utorak. Već mi je tu jasno da je projekt na najgi da propadne već prije prvog prijepodneva. Ko je videl s takvim stvarima krenuti u utorak. Kreće se il u ponedeljak il od sutra. Koje nikak da osvane. Taktika je vrlo jednostavna. Osam dana ne konzumira se, odnosno ne unosi, ne JEDE nikakva hrana. Samo tekućina, voda, sokić, prirodni bez šećera. I juha. Pileća. I nakon osam smo dana kak novi, detoksicirani, bez otrova u sebi.

Prvo jutro, protekne u miru. Prva dva sata preživimo. Iako, ja koja sam već nekoliko mjeseci uspješno odviknuta od nikotina posegnem za cigaretom. Ide nam. Izbacili smo šećer, škrob i ostala sranja, ali unosimo drugu vrstu otrova. To je to. Dovoljno za kompletan zaokret u organizmu. Prvih 12 sati je za nama, one četri ćufte smazane večer ranije u 22:30 još uvek duraju. Nije tak kritično iako želudac sve jasnije daje do znanja da mu te dvije šalice kave unesene jutro ne znače baš puno.

–         Jel se smije ikaj na žlicu?  – pita najteži od nas koji je za 12 premašil stotku. Glavom mu se već mota ideja da na janjetinu udari štapnim mikserom pa je slamkom unese u organizam. Sve tekuće se sme, tumači on svoja pravila.

NE! Jasno i glasno. Nema predaje. Posjetimo obližnji tržni centar. Onaj u kojem nude široku paletu voćnih sokova. U obzir dolaze samo cikla ili jabuka. Iskeširamo za litru ciklenog čak 17 kuna. Prisjedne nam.

Odbijam slijediti strogo propisana pravila pa se počastim kefirom zbog čega bivam prozvana varalicom.

Pet do podneva, pijemo već treću kavu. Rešili smo i pol kutije čiki.

–         Već sam kilu lakši. A evo, upravo osećam da mi je novih 200 grama spalo s leđa – veli stokilaš dok mu graški znoja ispiru čelo. Zaribana je ta detoksikacija. Otrovi, osim na pore, kak radni dan odmiče sve više izlaze na usta. Neuračunljivost. To je to kaj nas najbolje opisuje oko 13.30. Ne veseli nas više ni činjenica da u 14 počinje happy hour. Grdo se gledamo.

A onda na RGP-u naš prognozer izleti s izjavom i spasi situaciju. Vreme bu do daljnjeg usrano. Pravog ljeta ni nebu. I onda? Čemu patnja čemu bol? Bolje uživati kroz godinu pa tih tjedan dana trpeti srama jer su ovi iz greenpeaca već angažirali kočaricu da s plaže u more vrati nasukanog kita. Sve se more rešiti konstruktivnim dijalogom i raspravom. Razuvjerili ih bumo činjenicom da nam iz tjemena ne šprica voda.

I ko što znamo, niko nije od pretjeranog zdravlja, vitkosti i nepušenja hrml.