Čašica i ruža za dobroga muža

Čudi se on kak picek glisti mojoj izjavi da su u ona vremena dok smo mi još bili deca, godina 80-tih, vladala neka druga pravila za ondašnjih proslava dana žena odnosno ondašnjeg osmoga marta. Uglavnom, taj dan je u većini slučajeva bil izgovor muškima da nakon radnog dana potegnu do cvećare. Znate onu: kupi cveće voljenoj ženi, ali ne zaboravi ni svoju. To je bila tih godina glavna misao vodilja. Nakon cvećare, svratilo bi se na kratko do kakve krčme, čisto da se ftgrne kakav „aperitiv“ s noga i ne dojde doma na tašče.

Brojni bi se oni tam našli na jednoj kratkoj, rekli bi putnoj, a onda bi se stvar otela kontroli. Na kućnom bi se pragu, na veselje njihovih ženskih polovica, pojavili tek kad bi teta konobarica pogasila zadnja svetla i z metlom ih poterala van. Ak je bilo sreće, mužjaci bi bez povećih poteškoća, stoječki zakucali na vrata vlastite si ljubljene. Njihov izraz lica nakon kaj bi ih otprle suvišno je opisivat. Pregršt rečenica koje bi od „veselja“ proizvele također nisu prikladne za objavu, no niti bi od njih bilo kakve koristi jer ti kojima su bile upućene za trajanja njihovih monologa već bi spali, a drugog ih se jutra nebi sećali. Utjeha povodom dana žena slavljenicama je tu večer bil tek buket ruža kojeg je gospon, ako je bil još tolko koncentriran, nonšalantno donesel pod rukom ili v aktovki.

I tak vam moj mili nema pojma o tome. Nikad do sad to nije čul. Ali, ako je to tak, onda bi on to mogel početi provoditi i u praksi.

–         Jeee, nemere, ta su vremena zdavnja prošla, no druga su zato došla –

Žene su se s godinama izborile za svoja prava pa svoj dan proslavljaju u ugodnom ženskom društvu. Večerica, koncert, pa kakva cugica…to je program koji se njeguje u novom stoljeću. Hrpa baba na jednom mestu to je ono kaj si želi retko koji konobar. Pa kad krene spikica, a jedna drugoj nedaju do reči. U takvim situacijama nema garancije da bu večer završila dobro i pristojno i da se niko za stolom baš nebu posvadil pa se zbog krive rečenice nakon ispijene čašice nebu spominjal do iduće obljetnice u mjesecu ožujku.

Danas smo mi te koje smo preuzele onaj običaj da nakon posla svratimo na dozu kratkog razgovora, a oni nas doma čekaju s ružicom.

–         Draaagggii efome …odi daj svme cvetku pssssicccuuu…ssss iigruno si me …HIK …jdva dočeekal… – tak uglavnom u modernim vremenima završavaju pravi ženski izlasci povodom dana žena. Živele moje dame!