Bingo, Bongo i mala Mujica

Napokon. Vijest nek putuje daleko, do Đelekovca i još dalje. Napokon smo dočekali taj dan da su na svet došli Bingo, Bongo i mala Mujica. Svet je zamalo ugledal i Bungo, ali nije udahnul na vreme jadan pa je završil u kanti skup s pokvarenim pljeskavicama.

Puf je nakon puno vremena napokon odlučila postati mama. Fala bogu da se odlučila jer ju više nismo mogli gledati kak vleče tog trbuha.

– Ima većeg trbuha od tebe mama – govorila su deca do prošloga petka, a onda se dogodilo čudo.

Taj petak ujutro točno smo znali da se bu tak odigralo. Ne samo zato jer je mama coprnica, nego je životinja svojim ponašanjem totalno dala naslutiti da se sprema na veliki korak. Dan ranije totalno se smirila, jedva se vlekla do svoje zdelice ne bi li se napojila vodom i ispraznila mjehur. Idućeg jutra, spakirala se u svoju košaricu pod fotelju, na toplo, mračno i sigurno. Ostavili smo je u miru i spokoju, a kad sam se par sati posle vrnula doma, iz košarice i polumraka gledala su me dva velika unezverena oka. Povlečem korpicu i imam kaj videti. Puf deli postelju s njih troje živih i jednim drvenim. Jadan. Nije mu bilo suđeno upoznati svoju novu družinu, ali, takav je život.

Nakon kaj smo se uvjerili da je rodilja dobro i dobili jasnu i glasnu potvrdu i upozorenje od veterinara da se mali mački NE SMIJU dirati, spakirali smo kofere i ostavili ih da se u miru upoznaju. Angažirali smo susedu da ih dojde pogledati i friškoj rodilji otpre novu konzervu, ali dati petama vetra bilo je jedino pravo rešenje da bi se mački aklimatizirali u novi okoliš bez prevelikog stresa.

Dvodnevni odmor dobro je došel i njima i nama. Po povratku je situacija bitno drukčija. Puf je sad već iskusna iako još uvek ne shvaća da pri ulasku u košaru baš ne treba zaleći na dečicu. No, malci su snalažljivi pa se vješto izmigolje i evo ih uskoro plaze po njojzi.

Odgovorna je, ne mrda nikam, već se kreće u krugu korpica-zahod-zdelica. Obavi na brzinu kaj mora i evo je natrag.

Bjacek i Prda iskoriste tih par minutica dok ova izbiva da poškicaju malce.

– Ijaaaj kak su slatki, ne damo ih, ne bumo dali njih nego bumo dali Puf – našli su rješenje i izgovorili ga glasno.

Molim lepo sad brojne aktiviste i ljubitelje životinja da ne napadnu na mene ko kaj znaju jer bumo micumacu dali pod nož da se nikad više takve stvari ne dogode. Malce bumo zbrinuli, dva su već rezervirana, a jednom tražimo dom. Pa evo javnog poziva, za udomljavanje tog jednog, ali jako vrednog. Boja siva, mačak klasika, vulgaris, tigrasti. Lepi. Umiljati. Zna se ponašati. Urinirati i kakati gde treba bumo ga kroz mesec dana naučili, obećajemo. Zainteresirani molimo javiti se na redakciju Glasa Podravine i Prigorja.